Kao što ste MOŽDA primetili, Suština pasijansa je bila nedostupna poslednjih trinaestak sati.
I kao što ste MOŽDA primetili, sada sve radi. Bio je to jedan cangrrr. Cangrrr kao koncept (ideja, predložak) i cangrrr kao izvedba (predstava, performans, dešavanje). Svejedno. Potpuno svejedno.
Čak sam na trenutak imao nameru da vam prepričam šta se to dešavalo, ali sam se na vreme obuzdao, čak i pre nego što sam se setio da na Suštini pasijansa za sve autore važi pravilo da su informatičke teme (iz tehničkog ugla gledane) zabranjene. Ostaje pravo da se te teme usmere na fenomenološko-sociološko-xxxxxoško područje delovanja, što se svodi na jedan trivijalni cangrrr.
Čisto da znate da niste vi krivi.
Koliko me sećanje služi, kad god se desi neki potpuno nebitan, ali globalno objavljen događaj, desi se cunami-talas demagoških rasprava. Evo, kraljica Elizabeta II je dobila praunuče, medijski spektakl na Ostrvu je bio primeren, a onda je počelo… Najpre se prokljuvilo u Americi, koja već frtalj milenijuma ne može da se otrgne od podsvesnog osećanja inferiornosti prema najvećim kolonistima u istoriji: hiljadu idiota je kojekuda po Mreži objavilo kako postoje važnije teme od grickanja noktiju dok novopečeni roditelji objave ime deteta. Pritom, dakako, niko se nije tim važnijim temama bavio nedelju dana pre, dok vesti još nije bilo.
A onda, samo sam čekao kad će da počnu, i fejZbuk spameri su krenuli da objašnjavaju kako je ovaj svet pomahnitao kad je važnija vest o “ovom detetu” (pritom vidimo fotografiju nekog nepoznatog klinca starog 6-8 meseci, sve sa krunom na glavi i crvenim plaštom) od “ovog deteta” (i vidimo sliku nekog ispijenog, očigledno gladnog 
