Uglavnom, priča ide ovako nekako: univerzitetska košarkaška liga SAD je najjača prava košarka u Americi – NBA je ipak cirkus, a ne sport. E sad, navijači univerziteta Taylor su razvili običaj da na glavnoj utakmici (jednom godišnje, kad god to bilo) ćute k’o zaliveni dok njihovi puleni ne postignu deseti poen. A onda…
To je veselje! To je navijanje!
Ona baljezgarija sa imitiranjem onog korejskog pop-heroja im nije trebala, ali ajde-de, svet je poludeo, šta se tu može. Dobra ideja! 
Moj lični favorit je onaj troler na 1:41 (parafraza na jednog od najčuvenijih prank-kretena u istoriji jučubeta). A Silent Night pri kraju je verovatno metoda za uspavljivanje protivnikau završnici meča… 
Svašta na ovom svetu, bože mili…
Kako god okreneš, ona audiovizuelna baljezgarija iz Južne Koreje je prethodne nedelje dosegla i prešišala milijardu pregleda na jutjubu, dokazujući nekoliko stvari o jednom trošku. Najpre, istinita je teza da je suma inteligencije konstanta, a da čovečanstvo raste, što bi značilo da… Potom, istinita je teza da ljudi veruju da kvalitet proizilazi iz kvantiteta, jer ima socioloških i sličnih tumačenja koja daju dimenziju značajnosti i važnosti tom liku. I najzad, potvrđuje se moja teza da je baš šteta što se nije desilo to što se nismo ni nadali da će se desiti.