I šta veli onaj? Da se svi lepo penzionišemo, pa da imamo nekog ko će hrabro da zastupa naše potrebe? Zanimljiva perspektiva, samo je pitanje ko će da zarađuje tu penziju.
Ko je kome potrčko? Ko će koga da naziva pogrdnim imenima? Ko je nedovoljno poštovan? Ko proizvodi struje unutar gubitničke klike? Ko će od koga prvi da traži izvinjenje? Kad ćemo konačno čuti ko je koga kako, koliko i uostalom zašto?… Sva ta pitanja su nevažna zato što su nevažni odgovori na njih. Mene samo zanima hoće li se ta drskost ikada olupati o glavu ikome osim meni.
A vi što ste kudili nas koji smo crtali šta smo već crtali po glasačkim listićima, imam jedno pitanje za vas. Ja znam za šta sam glasao, to sam i dobio. A vi? Jeste li dobili ono za šta ste glasali? Ama, jeste [ono-što-sam-crtao].
“Napokon imam vezu na daljinu – prodao sam devojku u belo roblje.”
U jednom ličnom razgovoru, Komšija me je upitao “ne misliš li možda da bi ta serija priloga trebalo da se zove istovar nedeljom?”
Vrzino kolo dangube koje stvaram sebi samom dobar mi je podsetnik da posmatram druge ljude oko sebe. Primećujem one koji beže od nečega što ih ne goni, ima onih koji se bave tuđim životima zato što nemaju svoj, a tu si negde i oni koji su skloni da pretaču iz šupljeg u prazno i to nazivaju delatnošću, pa čak i važnim poduhvatima. Ali, svi zajedno, onoliko koliko ih ima, manjina su u odnosu na stado.