Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Suština pasijansa se sa iskrenom tugom i velikim poštovanjem oprašta od Mire Stupice, velike glumice i čoveka kakav se retko nalazi.
Jedno njeno “dosta je bilo” u glumačkoj karijeri je veći glumački gest nego što su nečije cele karijere. Ona je svoju sopstvenu ličnost podredila umetnosti. Može li se više od toga?
Neka ti je slava, Glumice.
А онда је дошао и тај кермес, 40 година од матуре. Јесмо ми, како неко из одбора рече, невидљива генерација – дали смо укупно једног председника општине и то погрешног, а међ директоре, славне и газде нас нема – ал’ бар можемо да добијемо позоришну салу за свечану академију.
Скупили смо чак и лову за два млада глумца да нам воде програм и одиграју две једночинке (нешто од Чехова и нешто из “Пријатељство, занат најстарији“). Некако сам опет успео да имам посла иза сцене, где сам се био доста мувао давне седамдесетдруге, кад сам се самопрогласио клупским репортером са фестивала војвођанских позоришта.
Овог пута сам скупио око 400 фотки из гимназијских дана, исплатило се оно преснимавање старих негатива, донео лептоп и за време академије вртео те фотке на великом платну иза позорнице. Што је требало и спремити, убости каблове где треба, нациљати пројектор (позоришни маестро од технике је практично сам све то средио), а за такве ствари, наравно, човека ћеш наћи у позоришном клубу.