Poljski Google u slavu Stanislava Lema

Danas je tačno šezdeset godina od objavljivanja prve knjige Stanislava Lema, jednog od najznačajnijih autora “tvrde” naučne fantastike. U slavu tog događaja, poljski ogranak pretraživača Google je objavio doodle koji je već ocenjen kao jedan od najboljih koje smo do sada videli.

Poljski Google u slavu Stanislava Lema

Da naglasim: ili kliknite na link koji sam vam obezbedio u prvom pasusu ili kucajte punu i tačnu adresu http://www.google.pl – ne samo počev od “www.” jer ako ostane https://, nećete se probiti do poljskog pretraživača.

Prva dva zadatka

Ovaj tušem crtani animirani doodle je kombinacija priče i male logičke igre: potrebno je da rešite tri zadatka i tako da… Uh… Otkrivanje prirode zadatka je deo igre, pa ću ovde zastati. Nisam mogao da odolim, pa sam spakovao nekoliko uhvaćenih slika… A animacija je perfektna, videćete. Fabula animacije je zasnovana na motivima zbirke kratkih priča Cyberiada.

Treći zadatak i finale

Da li ste čitali išta od Stanislava Lema?

Nastavite sa čitanjem… “Poljski Google u slavu Stanislava Lema”

Google u slavu Luja Dagera

Danas je tačno 224 godine od rođenja jednog od pionira fotografije i Google u to ime objavljuje prikladni doodle.

Istražite više o Luju Dageru

Louis-Jacques-Mandé Daguerre je rođen 18. novembra 1787. godine u Parizu. Umetnik posvećen arhitekturi i pozorištu, a sa poznavanjem hemije, bio je skoro idealan da se nađe na pomoći Niseforu Nijepsu, kreatoru prve fotografije u današnjem smislu te reči. Dager je nastavio istraživanja nakon Nijepsove smrti (1833) i uskoro razvio postupak koji je nazvao dagerotipija. Zanimljiv podatak koji nalazim na Vikipediji, a za koji nisam znao:

1839. Дагер је представио своју прву дагеротипију. Исте године француска влада је патентирала дагеротипију и омогућила слободну употребу широм света. Луј Дагер је тиме стекао своју пензију.

Zanimljiv vid humanističkog pogleda na svet…

Prva fotografija na kojoj se vide ljudi - Pariz 1838.

Uglavnom, Dager je stekao slavu svojim principom hvatanja svetlosti na fotoosetljivu ploču. Ako i nije formalni izumitelj fotografije (ta slava, ipak, pripada Nijepsu), možemo reći da je njegov rad i te kako doprineo popularnosti tehnike. A neki njegovi radovi su danas obavezno štivo u istoriji fotografije. Rad koji vidite je iz 1838. i danas se smatra prvom fotografijom na kojoj se vide ljudi. Pomalo zapanjujuće, s obzirom na to da je ekspozicija trajala deset minuta…

Google u slavu Marije Kiri

Danas je 144 godine od rođenja slavne naučnice i Google je u to ime postavio prikladni doodle.

Google u slavu Marije Sklodovske Kiri

Marija Sklodovska Kiri je rođena 7. novembra 1867. godine u Varšavi. Školovala se u mariacurieFrancuskoj, gde je i provela ceo svoj radni vek, do smrti 1934. godine. dobitnica je Nobelove nagrade za fiziku 1903. (koju deli sa svojim mužem Pjerom Kirijem i svojim mentorom Anrijem Bekerelom) za istraživanja na polju radioaktivnosti. Za rezultate u izdvajanju elementarnog radona, 1911. godine joj je pripala sledeća Nobelova nagrada, ovog puta za hemiju.

Prva je žena doktor fizike i prva žena-profesor u istoriji Sorbone. Rigidni Francuzi su ipak odbili da je prime u Akademiju nauka – mizoginija je pre sto godina bila sasvim normalna stvar.

Prilično groteskno, danas se zna da je aplastična anemija, koja je uzrok smrti Marije Kiri, bila posledica njene izloženosti jonizujućem zračenju (iliti, kako se popularno kaže: radioaktivno je ozračena). Naučnica koja je bila pionir u istraživanju fenomena radioaktivnosti nije mogla da zna koliko je to zračenje opasno po zdravlje; radila je bez zaštite, a uzorke radioaktivnih materija je uvek imala uz sebe…

(Via)

Google obeležava Noć veštica

Sledi Noć veštica u Americi, a kao što je poznato – Ameri misle da sve što oni obeležavaju predstavlja globalni praznik. A ako je i globalni praznik katoličkog sveta, kao što je to Dan Svih Svetih, onda će se Ameri već potruditi da naprave globalni trgovački cirkus od toga.

U međuvremenu, Google je spremio blesavi doodle u obliku animacije iz fotografija. Na ovoj mini-burleski, googleri su se skupili u dvorištu Googleplexa, pa opal’ po umetnosti izrezivanja velikih ludaja.

Nešto se, kao trude, pa filozofiraju...

A onda je pao mrak i ludaje su osvetljene iznutra…

Kad je pao mrak ,sve je došlo na svoje...

Ne znam čija je to muzika, ali me previše podseća na Orkestar za svadbe i sahrane. Pa ko zna, možda i jeste. Nije dovoljno brzo da bi zvučalo kao neki Rumuni, a dert je suviše istočno obojen da bi to bio Gogol Bordelo. Evo celog klipa na jutjubu, pa slušajte:

Ako neko zna čija je to muzika, neka prijavi ovde.

Google u slavu Meri Bler

Danas je 100 godina od rođenja Mary Blair, konceptualne umetnice izrazitog senzibiliteta. Njeno najpoznatije delo su likovna rešenja za legendarne Diznijeve filmove. U to ime, Google je objavio prikladni doodle.

Google obeležava 100 godina od rođenja Mary Blair (1911 - 1978)

Da budem iskren, nikad nisam čuo za Mary Blair. No, onaj ko je napravio ona rešenja za crtać Alice in Wonderland (1951) svakako zaslužuje poštovanje.

Konceptualni rad Mary Blair koji je bio osnova za animirani film "Alisa u zemlji čuda" (1951) u produkciji Volta Diznija.

(Via)

Google u slavu Arta Klokija

Danas je devedeseti rođendan velikog maga animacije i u to ime Google je postavio prikladni animirani doodle.

Google doodle 12. oktobra 2011. u slavu Arta Klokija, čuvenog filmskog animatora

Art Clokey (1921 – 2010) je jedan od pionira filmske animacije u prostoru. Smatra se rodonačelnikom animacije gline, što je jedan od najtežih oblika u animiranom filmu. Imate li bar načelnu ideju koliko je rada trebalo da bi bio napravljen film poput remek-dela “Gumbasia”? Ja nemam. Pogledajte prvi rad Arta Klokija:

Nastavite sa čitanjem… “Google u slavu Arta Klokija”

Google u slavu Mihajla Pupina

Danas je 157 godina od rođenja Mihajla Pupina. Google je u tu čast lansirao sjajan doodle.

Google u slavu Mihajla I. Pupina (1854 - 1935)

Tehnika kojom je Pupin učinio telefoniju opšte korisnom i globalno raspoloživom jeste prevaziđena. Ali, prevaziđena je tek pre četrdesetak godina. Ponegde su Pupinovi kalemi i dalje aktivni…

Ovaj doodle sam uhvatio u poslednji čas, jer se vraćam online posle skoro dva dana. Zalećem se, pa neću da vam solim o Mihajlu Pupinu, detetu srednjeg Banata koje je doseglo vrh inženjerske i akademske karijere tamo gde vole da im dođu školovani stručnjaci…

Nastavite sa čitanjem… “Google u slavu Mihajla Pupina”

Ua fejZbuk! Živeo Google+! I tako to…

Nećete poverovati, zar ne?

Isprobajte Google+. Naučite nešto o njemu pre početka. Klkinite ovde.Pa, ne morate. Ali bar probajte pre nego što nastavite da komentarišete.

Dok fejZbuk pokušava da napravi klik-robota od vas, Google+ vam daje prostor da sami osmislite šta želite, a šta ne. I to se postiže lako i uz bolje performanse i rezultate.

Naučite nešto više o tome na stranici koju su okupili agilni korisnici te mreže.

Inače, kruže glasine da je Google+ idealno stecište za fotografe svih sojeva i svih ideja. Neću da kažem ništa, samo ću da vas uputim na nekoliko linkova: prvi, drugi, treći i četvrti.

Pružaćete otpor dok ne ostanete poslednji koji ne koristi udobonosti mreže Google+.

Drugim rečima: prijatan vikend! Hot smile