Omašio sam da prokomentarišem Google doodle koji je obeležio 75. rođendan Jima Hensona. Šta da se radi; ne mogu ja da čučim u iščekivanju; ako primetim, primetio sam. Evo mršave kompenzacije, a za propušteni doodle – vidi dole.
Danas je 13. rođendan kompanije Google. Sad su i zvanično tinejdžeri. Čak su i rođendanski doodle napravili.
Kad postaviš upit “Google” na Guglu, dobiješ 12,81 milijardi odgovora. Vrlo korisno, nema šta. Ako biste proverili jedan link u sekundi, trebalo bi vam nešto preko 400 godina za sve.
Danas je 118 godina od rođenja naučnika koji nije pobrao slavu nekih svojih savremenika. Kako god, ovaj Nobelovac je danas dobio svoj Google doodle.
Dakle, ne znate ko je bio Albert Sent-Đerđi (Albert Szent Györgyi)? Nisam znao ni ja – ili sam čuo, pa zaboravio, ko bi ti sad znao da kaže. Nekako mi lakše da mislim kako nisam znao nikad – saznanje o zaboravljanju nekog podatka nikada nije prijatno.
Albert Sent-Đerđi je bio medicinar i hemičar, prvi naučnik koja je izolovao i objasnio mehanizam delovanja vitamina C. Za to je kasnije dobio Nobelovu nagradu za medicinu. Simbolično: a gde je to rođeni Mađar mogao da nađe vitamin C u enormnim količinama, nego u zelenoj paprici!
Naučnik, altruista i patriota, Sent-Đerđi je ipak bio prinuđen da ode iz komunističke Mađarske i naseli se u SAD, gde je uskoro postao naturalizovani državljanin.
Zanimljiv detalj u biografiji ovog naučnika: tokom pedesetih godina prošlog veka, usred istraživanja mehanizma ponašanja karcinoma, umro je Stephen Rath, industrijaalc mađarskog porekla, glavni mecena Sent-Đerđija. Istraživanje se raspalo i nije nastavljeno tokom dugog perioda. Da do tog obrta nije došlo, ko zna koliko bismo danas znali o raku kao bolesti…
Dobar dan da se setimo najboljeg pevača kojeg je rock’n’roll ikada imao.
Freddie Mercury, pevač grupe Queen i, izvesno, jedna od najharizmatičnijih ličnosti u kompletnoj istoriji rock provenijencije, rođen je na današnji dan 1946. godine, pre tačno 65 godina. U to ime, Google je napravio doodle koji je flash spot.
Ovaj slučaj je odredio šta će danas biti fotografija dana. Malo ću da vas draškam svojim primerkom ulaznice za koncert grupe Queen na Népstadionu u leto 1986. godine. Ne samo da sam bio jedan od 100.000 prisutnih na tom koncertu, nego sam jedva ostao živ u “kazanu”. Eh, onda se to moglo; danas sam više nego duplo stariji…
Ali, upadoh u digresiju…
Freddie je otišao 24. novembra 1991. Bio je žrtva svog načina života: nije bilo rešenja za tu paku bolest onda kao što je nema ni sada. Ostaće upamćeno da je od zvaničnog saopštenja, u kome je Freddie objavio da boluje od AIDS-a, do časa smrti prošlo jedva nešto preko 24 sata. Ostaće zabeleženo i to da su ga lešinarili rođeni prijatelji iz benda. Ali, to je neka druga priča.
Još pedalj do pola miliona pratilaca, a on ni “Hello, world!” da kaže!
Mada, mogu da razumem čoveka: nije mu lako, pogotovo sad kad sam ja počeo da agitujem protivu fejZbuka a u korist Gugla plus.
Mark Zuckerberg je, zapravo, učinio ono što je morao, a ne što je hteo. Valjalo je da rezerviše svoje rođeno ime na mreži koja će da pregazi njegovu baš zato što bi se u protivnom pojavo neki ludak koji bi imitirao njegov identitet…
Ako je kome potrebna pozivnica za Google+, neka se ne ustručava da je zatraži. Pošaljite mi lični zahtev na adresu e-pošte koju već znate ili na [drgrba AT drgrba TAČKA info].
A može i ovako: samo kliknite ovde i sve će se nekako već rešiti samo od sebe 😀
Jeste, mislim da je vreme za veliku seobu sa onog go**eta od fejsbuka na drugo mesto. Ama, bilo šta će biti bolje od neurasteničnog ponašanja razvojnog tima i glupih odluka u tzv. unapređivanju interfejsa na fejsbuku. Osim toga, udaviše lajkavci i oni koji u životu nisu napisali ništa suvislo. Na stranu prekrajanje istorije, po čemu su neki fejsbuk-manijaci veoma skloni. (fotografija je preuzeta odavde; nikog nisam pitao za dozvolu)
Pre tačno 112 godina, rođen je Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih književnika dvadesetog veka. U to ime, Google je obelodanio prikladni doodle.
Borhes je jedan od mojih junaka literature. Što bi rekli, “drugovi Markes i Borkes” su među najzaslužnijim što sam osamdesete proveo čitajući mnogo dobrih knjiga. Čitao bih i danas sa istim žarom, ali još nisam dosegao sposobnost organizacije života. Ključ je, izgleda, u tome što sam tih godina živeo na belom hlebu, a danas moram da se borim. Ali, da ne skrećem pažnju na sebe i svoje probleme povodom čitanja…
Volite li Borhesa?
Pitanje, pretpostavljam, ima smisla postaviti samo onima koji nisu mnogo mlađi od mene ili onima koji su stariji. Generacija moje Ane možda i ne zna ko je Borhes. Ostao sam zapanjen: pogledajte koliko je bolno različit obim sadržaja članaka o Borhesu na engleskom i na srpskom. I zamislite se: zašto je to tako?…
Godine prolaze, a ja gledam kako ljubitelji dobre knjige u mladoj generaciji postaju retki kao pande. Ne vredi mi da kukam nad onim što država (ne) preduzima tim povodom, jer će se ispoljiti pojava šupljeg kao bitnog, trivijalnog kao misaonog i lažnog kao pravog. A to su mnogo veći problemi… Čak i u odnosu na činjenicu da danas čitaju samo oni koji ne moraju da brinu za svoju egzistenciju i koji, istovremeno, imaju kulturu težnje ka stalnim obrazovanjem. A takvih je ovde tako jebeno malo da mi uopšte nije jasno kako biblioteke uopšte opstaju. Verovatno po inerciji, božemesakloni.
Danas je 113 godina od rođenja jednog od najslavnijih vajara moderne umetnosti. U to ime, Google je postavio prikladni animirani doodle.
Alexander Calder je bio najpoznatiji po svojim pokretnim ili kinetičkim skulpturama: reč je o svojevrsnim trajnim instalacijama, najčešće oblikovanim po obrascima apstraktne umetnosti. Te skulpture slobodnim pokretima čine složenu igru kombinacija, dajući delu svojevrsnu životnost u prostoru u kom funkcioniše.
Danas, na dan svetih apostola Petra i Pavla, navršilo se 450 godina od osvećenja hrama Vasilija Blaženog u Moskvi i Google to obeležava prikladnom sličicom na matičnoj strani pretrage.
Dovoljno je da kliknete na doodle (ovde ili na sajtu) i dobićete brojne linkove, od kojih neki upućuju na razne zanimljive priče o ovom prekrasnom objektu. Izvesno već znate da se hram nalazi na Crvenom trgu u Moskvi, a nije teško pogoditi da je reč o jednom od najlepših pravoslavnih hramova na svetu.
Ali, možda niste znali da je Ivan Grozni, koji je naručio gradnju hrama, naložio da se graditeljima iskopaju oči kako ne bi ponovo napravili takvu lepotu. Možda niste znali ni to da je sam Staljin (koji se, inače, školovao za sveštenika u mladosti) u poslednji čas sprečio rušenje hrama — koji je smetao prolasku tenkova na redovnim paradama!…
Ispredaju se brojne priče i legende o ovoj crkvi, a većinu od njih nije moguće proveriti. Kako god: ova građevina je jedan od glavnih razloga što bih želeo da pohodim Rusiju (do sad nikad nisam bio tamo).
Prema današnjoj vesti na sajtu RTS koju sam upravo našao, zvona na hramu se danas nisu oglasila, jer je u Rusiji proglašen dan žalosti zbog izginulih u brodolomu na Volgi. Nisam znao za tu vest jer već danima nisam pratio vesti, zgađen talasom budalaština na domaćem terenu.
Ako biste proverili jedan link u sekundi, trebalo bi vam nešto preko 400 godina za sve.
Naučnik, altruista i patriota, Sent-Đerđi je ipak bio prinuđen da ode iz komunističke Mađarske i naseli se u SAD, gde je uskoro postao naturalizovani državljanin.
(
Volite li Borhesa?
