Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ispostaviće se da, kad zaviriš po Africi, oni naši mravinjaci su detinje igračke. Zamisli kako izgleda ne kad očas naliješ mravinjak kantom aluminijuma, nego potrošiš deset tona cementa da napraviš beton za koji ti treba tri dana da ga uspeš… E, zapravo ne moraš da zamišljaš, nego pogledaj.
E, to je već nešto.
Zagađenje bukom je jedno od najgorih: shvatio sam odavno da je to možda glavni razlog mog animoziteta prema većim gradovima. Nedavno sam naišao na prikaz (zasad konceptualnog) uređaja po imenu Sono, koji bi mogao da pomogne barem u delimičnom rešavanju tog problema.
Ne znam dokle je stiglo u postizanju rezultata. Pogledajte ovde ako vas više zanima: tu se priča o nekakvom navodno uspešnom prototipu. Humano življenje bi trebalo da podrazumeva poštedu od buke sa ulice. Nadajmo se da Sono nije daleko od nas.
Ne treba se opirati idejama za koje njihov davalac kaže da su dobre i da će rešiti probleme. Evo, recimo, Adis Abeba…
Pa ti sad idi na posao pešice ako smeš.
Dakle, dečko vežba nekakve posebne pokrete skejtbordom, i onda se desi…
Samo sačekajte malo.
A šta reći. Život je čudniji od sranja, što reče onaj u onom filmu… Što me podseti na… Ah, do đavola. Opet meandrčim.
Zanimljiv paralelni pogled u dve epohe.
(savet: HD kvalitet preko celog ekrana)
Sad bi bilo zanimljivo videti i neke druge gradove ovako. Problem je samo u tome što mnogi nisu bili dovoljno agilni da zabeleže svoju epohu za budućnost. Štaviše, u ponekoj metropoli negde ne bi prošao ni pokušaj raspona od trideset godina. Eh…