Preživeće naša ljubav

Prebirajući po ranim radovima poznatih muzičara uvek se pronađe neka interesantna pesma koja postane dobar povod da se osvrnemo na manje poznati deo njihove karijere.

Mlađani superheroji scene su bili naročita poslastica muzike šezdesetih koja je dolazila sa Ostrva. No, da odmah sprečimo svačiju prvu asocijaciju: Steve Winwood nije bio jedino “čudo od deteta” koje je tih burnih godina iznedrila britanska muzička scena. Često se zaboravlja da u ovu kategoriju spada i Peter Frampton, koji je već sa šesnaest godina odlučio da napusti školu i postane profesionalni muzičar. Ma kako taj njegov potez bio riskantan, ispostaviće se da je bio dobar – tokom 1967. i 1968. godine postaće kao član grupe The Herd jedan od najvećih teen idola, a fotografije lepuškastog dečaka sa gitarom u rukama će krastiti naslovne stranice časopisa koji su se obraćali najmlađoj publici.

To nikako ne znači da je muzika koju su The Herd izvodili bila neozbiljna i bezvredna.

Nastavite sa čitanjem… “Preživeće naša ljubav”

Oproštajno pismo

Nekada su gitaristu Micka Abrahamsa mnogi poredili sa Ericom Claptonom. Tvrdoglavost i nespremnost da se menja koštali su ga velike karijere.

British blues boom” je kovanica koja je smišljena da opiše šta se to dešavalo na britanskoj muzičkoj sceni u drugoj polovini šezdesetih. Bilo je to veoma interesantno vreme, a mladi muzičari koji su hteli da se bave “ozbiljnijom” muzikom pronašli su inspiraciju u elektrificiranom bluzu koji je dolazio iz USA. U to vreme pojavile su se mnoge velike grupe koje su negovale ovakvu muziku i dobro su nam poznate: Fleetwood Mac (prva postava), John Mayall’s Bluesbreakers, Cream, Chicken Shack, Led Zeppelin, Savoy Brown, Ten Years After… Svi su oni svoje pesme bazirali uglavnom na bluesu. U svojim redovima su imali dovoljno talentovanih pojedinaca koji su bili sposobni da pišu i sopstvene pesme u tom maniru. Istovremeno su istraživali i alternativne pravce kojima bi mogla da se obogati u suštini bazična muzika i tu su nastali zanimljivi rezultati.

Pomenutoj ekipi se tokom 1967. godine pridružila i grupa Jethro Tull.

Nastavite sa čitanjem… “Oproštajno pismo”

Odneo me veliki mlaznjak

A šta tu ima da se priča? Uzmeš gitaru i zaprangijaš… Osim činjenice da to baš i nije tako lako, ako želite da opstanete na tržištu i usput sačuvate zdrav razum.

Odavno se pitam kako da pristupim ovoj pesmi, sa sve kič-prologom, ne bih li je objavio ovde, a baš me je žuljalo da to uradim. Onda sam ukapirao da postoji samo jedan način.

Samo trenutak…

E, tako i nikako drugačije. U čelo. Kao što treba da bude sa prangijaškom muzikom.

Nastavite sa čitanjem… “Odneo me veliki mlaznjak”

Misirac

Zvuči poznato? Sa mesta odakle poznajete ovu pesmu valja da koraknete još trideset godina unazad.

Ako priupitate bilo kog velikog gitaristu koji je danas u poznim godinama o njegovim muzičkim uzorima, verujem da će mnogi od njih pomenuti Dicka Dalea. Većini mlađe publike ovo ime ništa ne govori, jer su se rađali u vreme kada je Dale već inovirao sviranje električne gitare i, praktično, izmislio jedan muzički žanr. No, njegova vanserijska tehnika i poslovična žestina na nastupima ga svrstavaju među najveće gitariste koji su hodali ovom planetom.

A odrednica surf rock danas je dobro poznata.

Nastavite sa čitanjem… “Misirac”