I tako, mali je svet… Sretneš se sa nekim ko ti je nekad nešto značio, hoćeš da budeš ljubazan, baš se dešava prigoda, i tako…
Neki to vole vruće. Niko to ne voli podgrejano.
Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
I tako, mali je svet… Sretneš se sa nekim ko ti je nekad nešto značio, hoćeš da budeš ljubazan, baš se dešava prigoda, i tako…
Neki to vole vruće. Niko to ne voli podgrejano.
’Twas in another lifetime, one of toil and blood
When blackness was a virtue and the road was full of mud
Ovaj ponedeljak je običan, kao i svaki drugi. Možda da mu damo dodatni plus zbog toplog vremena. Ali, aj’ da ne pravimo sveЦko pitanje od toga. Nekome i mnogo manja uživanja čine dan. Pazi ovog.
Prepreke su sastavni deo života. Međutim, ima i onih koji od prepreka prave poligone za sopstvenu promociju.
Ako ste nekoliko poslednjih godina proveli ispod nekog kamena ili izolovani od sveta ko zna gde drugde, onda niste obavešteni da se gramofonska ploča vratila na velika vrata u svet zvuka visoke vernosti. Evo jednog zapisa o tome.
Gotov cirkus, sinoć se završio bez penala, ali zamalo.
I tako, četiri godine nakon osvajanja Svetskog prvenstva u fudbalu, Španci su morali da uhvate još popodnevni šinobus kući. Taman su imali vremena da skoknu do pokrajine Navare, tamo u kraju u kom žive Baski, gde bi im zadovoljni narod Pamplone dao poslednju šansu da povrate čast.
Možda jednog dana i budemo razumeli nagon tobože-trčanja ispred krupne stoke ulicama Pamplone. Međutim, taj dan još uvek nije došao.
Jedu i plaču, druže kapetane!
Za većinu nas ovo pitanje je retoričke prirode, jer nema smisla raspravljati. Svi znamo da je dobro, zdravo i potrebno, što nas uvodi u raspravu o hrani kao elementu zdravlja.
Međutim, šta ćemo sa crnim lukom? Jeste li ikad videli nekog ovoliko upornog?
Brate, ta će cepati halapenjo pre nego što krene u školu.
Није за јело, него за сликање. Посетиоци Суштине су већ навикли да овде срећу фотографије окренуте хедонизму. Много је јела овде освануло пре него што је кренуло ка устима. И сам патим (чуј, патим!) од те навике, јер има гозби које ваља запамтити.
Међутим, овог пута оброк није био толико сликовит, колико амбијент. Нека кафана са терасом, негде у старом Београду, шира околина радио Београда (дакле, не бих умео да је поново пронађем), седимо, пијуцкамо (заклети возач бистри историју, дакле књаза), саће клопа, ево изнели су нам есцајг… и, ово се не пропушта, шкљоц:
(велика)
Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: прибор за јело није за јело”
Čovek je pronašao čudan, jedinstven i iznenađujući način da izađe na kraj sa smećem: napravio je ostrvo od plastičnih boca. I ne sam oto, nego je uspeo da postigne samoodrživost sistema na kojem se može živeti. Pogledajte: vredi nekoliko minuta vašeg vremena.
Da li je ovaj čovek baš načisto sa sobom, ne znam. Da je ekscentričan, to je izvesno. Ali da je napravio sjajnu stvar, nema nikakve sumnje. Ako ikad poludim (što bi rekli “baš-baš”), e voleo bih da to bude baš ovako.