Već neko vreme novine/tisak/mediji su puni priča o ljudima sa Balkana koji su odlučili da svoju životnu sreću potraže na nekom drugom mestu. Iako nas političari svakodnevno ubeđuju da je oporavak privrede/gospodarstva vidljiv, bojim se da nas pogled na uglavnom prazne novčanike svakodnevno demantuje. Dinara, denara, kuna, evra… sve je manje u našim džepovima, a šanse da se nešto u dogledno vreme promeni su minorne. Većini balkanske populacije ostaje jedino da sanjari o tome da bi negde drugde bilo bolje. Ako već nije negde utekla…
No, nije ovakva situacija nešto što se samo nama dešava. Kada se rodiš na Gibraltaru, neminovno je da se osećaš kao podeljena ličnost. S jedne strane si žitelj Ujedinjenog kraljevstva koji živi u Mediteranu i nema mnogo veze sa onima na Ostrvu, a sa druge pomalo i Španac, jer oni su ti prve komšije. Šanse za neki veći uspeh u životu su su gotovo nikakve.
Ako nisi Albert Hammond.
Nastavite sa čitanjem… “U Južnoj Kaliforniji nikada ne pada kiša”