Ne, nije to što ste pomislili. Mislim na pravu ljubav.
U nastavku malog eksperimenta sa video sadržajima na portalu Vimeo, u polje za pretragu sam uneo reč food (hrana). Među rezultatima pretrage, našla se i ova besprekorna minijatura.
Tag: hrana
Kako otvoriti konzervu bez otvarača
Neeeeee, ne ono trljanje o brusni kamen ili beton – ono je za devojčice. Pazi sad.
E, tak ose to radi. A kad se malo uvežbaš, ni prateći svinjac ne bude prevelik.
(Vešti gledalac sa boljom moći zapažaja primetiće da je okolo poplava i pre kadra na kraju.)
A sad, hm, reklama za jogurt…
Evo zašto porno glumice ne bi trebalo da snimaju TV reklame…
Mada, pošteno govoreći, izgleda da tu i nije bilo nikakve druge šanse, jer scenario nije nudio nikakve opcije da se reklama učini, hm, zanimljivom.
Malih stvari ima što ne govore se svima…
Ako imate bar 35-40 godina, svakako se sećate Steve Karapandže i njegove žlice Vegete…
Ršum mu tu dođe kao neko levo smetalo, ali sve mu je oprošteno jer goveđi repovi idu u red najukusnijeg mesa koje postoji – ako se spremi kako treba.
Aj’ pa prijatan ručak! 
Iseckaj lubenicu za manje od pola minuta
Evo, ako volite lubenice, naučite da ih sečete ovako… brzo.
Što se mene tiče, dovoljna mi je jedna kriška godišnje, da upamtim ukus.
Nije ribolov, nije ni pecanje: to je Antogo
Možda vam je poznato, možda i nije: jednom godišnje, u šestom mesecu sezone suše, meštani sela Bamba u zemlji Dogona, naroda iz centralnog Malija, okupljaju se oko nevelikog jezerceta u blizini i na znak uleću da pohvataju svu ribu. Taj ritual se zove Antogo i izgleda ovako.
Posle petnaest minuta, oglašava se prekid tog “ribolova”. Sav ulov ide glavnom starcu u plemenu, a on se onda brine da svako dobije jednak deo.
Više informacija možete pronaći ako guglujete pojam “dogon fishing ritual“.
Kako se pravi mokrinski sir
A sad, nešto čemu se niste nadali, nešto što će Suštinu pasijansa definitivno zakucati na mapu pripadnika svake hedonističke sekte koji je u stanju da prati ove tekstove. Dame i gospodo: sledi demistifikacija mokrinskog sira.
Donedavno, mokrinski sir se pravio samo u Mokrinu, ali u poslednje vreme ga prave i po Kikindi. Jer znate, nije to baš tako velika tajna – trik je samo u tome da imate čisto mleko, čiste posude, valjano sirište, malo soli i hrabrosti da se petljate sa vrućom smesom i da sve uradite na vreme.
Mi taj sir u poslednje vreme ređe kupujemo. Osim što su se proizvođači malo obezobrazili sa cenom, uto se pokazalo i da im nedostaje osećaj za stalnost kvaliteta. A to je nešto što ne opraštam. Posebno mi nije bila po volji ona baba sa pijace u čijem siru smo sve češće nalazili dlake, pa smo je eliminisali sa spiska dobavljača. A komšinica Mica, sve mi se čini, nešto manje nego pre voli da pravi taj sir, mada je nekada bio izvanredan. Čak sam ga raznosio po Beogradu i Kragujevcu, uz ovacije primalaca.