Čekaj! Čekaj malo!…

I woke up in my clothes again this morning
I don’t know exactly where I am
And I should heed my doctor’s warning
He does the best with me he can

Ajde-de, nije baš da sam se jutros rano probudio odeven, a svakako nije da nisam znao gde se nalazim. Ali sam imao čudan osećaj, onako na prelazu između sna i jave, da se nalazim tamo gde sam se nalazio pre trideset godina. Elem, tokom noći je krenula kiša, prozor je bio otvoren, talas hladnog vazduha me je verovatno uznemirio, a sad sam sasvim siguran da sam sanjao nešto što podrazumeva živu svirku i Stingovu muziku. Dok sam ustao da zatvorim prozor, slika i zvuk su već iščilili, ali misao o jednom određenom mestu me nije napustila ni kad sam jutros nevoljno ustao da bih se vratio rmbačenju svom nasušnom.

(ma, radi link)

Ne bih se baš kladio da je ova numera bila predmet tog sna, ali to je otprilike savršen soundtrack te noćašnje slike koju nisam mogao da zadržim još trenutak, a toliko sam želeo.

Nastavite sa čitanjem… “Čekaj! Čekaj malo!…”