Chris Smither je od onih tipova čije diskove ne potežem često. On je čovek prefinjene gitarističke svirke, lepog glasa, finih manira i nesumnjivog talenta, pa razlog možda leži u tome jer su njegove pesme i teme kojima barata previše ozbiljne. U doba površnosti, instant zabave, raznih Rhianna i ostalih Justina Biebera, ovakvi tipovi su čist višak, jer ne nude zabavu već razmišljanje.
A od toga može da zaboli glava.