Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Prvo ti se učini kao neka mala, sporedna misao. Ona je pomalo uznemirujuća, ali to pripišeš umoru, pa nastaviš dalje. Kad, evo je opet. I ne pušta. A onda: kada primetiš da te je misao obuzela, već je kasno i sada ne možeš da je se otreseš.
Tada počinje agonija.
Malo nauke, kad joj vreme nije: em leto, em subota, em raspust, em još nije pala kiša. Pa još teške teme, pa još onaj baja što nas vešto uvuče u svoj intrigantni stil pričanja o stvarima toliko temeljnim da ispod tog temelja nema ničega – ni vremena ni prostora, a pogotovo ni prostorvremena.
Neil deGrasse Tyson, po ko zna koji put. Kamera: ide! Ton: ide! Svetla: pali! Idemo.
Volite, naravno.
A volite li koštice u kolačima sa višnjama?
De, lepo: ne psujte. Naravno da ih ne volite. I naravno da znamo kako vam je bilo kad ste onomad iz sve snage zagrizli košticu od višnje, pa slomili zub. Muka.
A vi ne pitate koliko je teško osloboditi se tih koštica, a pritom sačuvati teksturu višnje? To vas ne zanima? Nije vam, nekim volšebnim slučajem, palo na pamet da bi vam baka, majka ili supruga bila zahvalna kada biste joj pomogli u pripremi kolača koji toliko volite?
Na posao.
Tako rečeno, već zvuči strašno. Ali to nije ništa spram onog što ćete sad čuti.
Čovek ima na raspolaganju vremeplov koji ga vraća jedan minut u prošlost i pomoću njega pokušava da se upuca jednoj devojci. Ali, ona ima doktorat iz kvantne mehanike i… I onda stvari krenu čudnim tokom…
Znate, nije uvek baš tako strašno i negativno kada se ispostavi da je neka fotografija fotošopovana. Na primer, ovako:
…možete to da činite do mile volje uz pomoć sve dostupnijih uređaja za snimanje koji nude HD format, te uz računar koji ste opremili sa malo više diska, memorije i procesorske snage, kako biste tokom produkcije i uživali u radu.
Međutim, ako vam je stalo da se bavite video-produkcijom i da pritom privučete pažnju drugih, to jest onih koji vam ni su ni rodbina ni prijatelji (ni pravi ni virtuelni), onda ste u grdnom sosu. Jer ako želite da vaša dela neko gleda, a da to ne tumači kao video-prdačinu kakve je virtuelni svet vazda prepun, morate da imate dobru priču, dobru izvedbu i, da ne zaboravimo novu holivudsku konstantu, nekog ko će već popuniti sliku čime treba na mestima gde se u sirovom snimku vidi samo zeleno platno…
Ovako nekako.
Nastavite sa čitanjem… “Ako vam je stalo da se bavite video-produkcijom…”
U postapokaliptičkom svetu u kojem se artefakti počivše civilizacije posmatraju samo kao sirovine, postavlja se pitanje šta je sve posložno reciklaži.