Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Vi vrlo dobro znate da mi nemamo običaj da vas opteretimo predugim jutarnjim video sadržajima, osim možda ponekad vikendom. No, hajde da ne kvantifikujemo sadržaje, nego da ih objašnjavamo po poželjnosti neke poruke koju nose: možda je zarad neke važnije poruke potrebno uložiti malo više vremena.
Možda 97 minuta?
Šta može da učini čovek kada se suoči sa toliko temeljnom pustinjom kakva je zemlja u kojoj živimo? Jer ovo jeste društvo u kojem HOĆETE dobiti po nosu ukoliko ukažete na činjenicu da je Novak Đoković glupi udarač loptice što ni pertle ne bi smeo da veže bilo kom profesoru ili hirurgu, dok je za postojanje te činjenice je savršeno irelevantno koja je stranka na vlasti i čiji je član direktor Javnog preduzeća Vodovod, Kanalizacija i Hidrometeorološki zavod Službenog glasnika Železnica Srbije. Škorpije su izmilele iz svojih kamenjarskih skrovišta, naselile nova Internet staništa i nemaju nameru da se vraćaju. Opozicije nema, na demokratiju se još dugo nećemo moći osloniti. Nesrećni Dragoljub Petrović i Zoran Kesić su postali etaloni duha. O Stanku Stojiljkoviću ne želim da govorim. Najčitani mediji – raznorazne Tarzanije, Viceovi i slični – takmiče se u bolnom sportu: ko će dublje gurnuti prst u čitaočevo oko.
Ne želim da se opirem, ne želim da učestvujem. Neka oni rade šta god žele da rade, ja ću raditi ono što mogu da radim. Pred vama će se, neredovno i samo kad uzmognem, pojavljivati kratki tekstovi (pre svega prevedeni sa odličnog sajta TheConversation.com) o naučnim temama iz pera relevantnih svetskih naučnika, zaposlenih u ozbiljnim svetskim naučnim ustanovama. Jer zamislite, molim vas: tamo negde, van ovog neopranog klozeta koji nas okružuje, žive ljudi koji žive, vole, rade, poštuju. U njihovim tekstovima, znate, nema kompromisa sa botovima i starletama, jer stvaranje postoji samo ako se ne povija pred posmatračem. Zapamtite: ako nešto u tekstu ne razumete, problem ste vi, a ne tekst, autor ili tema. Uživajte!
– * –
Autor: Tom Whyntie, Visiting Academic and GridPP Dissemination Officer at Queen Mary University of London
Fizičari širom sveta (uključujući i mene) se nadaju da će ova nedelja označiti početak nove ere otkrića. A ne, kao što se neki pribojavaju, kraj fizike čestica kakvu poznajemo.
Posle 27 meseci ugašenosti i ponovnog puštanja u rad, Veliki Hadronski Sudarač (VHS, Large Hardon Collider) je počeo svoju dugoočekivanu Sezonu 2. Duboko ispod francusko-švajcarske granice, prvi fizičarski podaci pristižu u CERN-ove osvežene detektore rekordnom energijom sudara od 13 teraelektronvolti (TeV).
Puno je toga napisano o unapređenju akceleratora, eksperimentima i računarskoj infrastrukturi potrebnoj da podrži svežu navalu podataka sa novih energetskih granica. Dosta je – i sa punim pravom – pažnje bilo usmereno ka krunskom rezultatu Prvog Pokretanja: otkriću Higsovog bozona.
Ali „slon u sudaraču“ je ovo: znamo da je Prvo Pokretanje moralo da dovede do Higsovog bozona – ili nečega njemu sličnog, kao što i jeste. Što se tiče Drugog Pokretanja, mi ne znamo šta tražimo.
Kada bi jedna sličica predstavljala hiljadu mrtvih, kako bi izgledala statistika najkrvavijeg rata u istoriji? Da pogledamo.
Nema izgleda da ćemo to ludilo ikada moći da razumemo. To, dakako, nije razlog da se ne prisećamo istorije. Jer oni koji zaboravljaju istoriju, osuđuju sami sebe na to da im se ta istorija ponovi.
…da malo zamišljaju kako bi mogao da izgleda alternativni svemir.
Šta reći, nego – fenomenalno.
Imate li favorita među ovim prikazima?
Što t i je tehnika: pazi sad.
Ovo je dramatična beleška o tome šta se dešava kada se nađeš u potrebi da se boriš prsa u prsa protiv Fajgeljeve babe kako bi odbranio umetničko nasleđe sveta.
A sad sledi naravoučenije.
Ili: kako da uposlite svoj pronalazački duh da biste se bolje zabavili. U primeru koji je pred vama, dostignut je nivo dostojan pesme u desetercu.
Kapa dole.
A lanac posle valja podmazati.
Ima tome dvadesetak dana kako se desila rehabilitacija. Ne, nije to što mislite, nemojte odmah da razbijate kompjuter.
U slavnom Politikinom dodatku povodom sedamdeset godina od završetka Drugog svetskog rata, istoričar i proslavljeni kvizičar Predrag J. Marković je izvršio esejističku, virtuelnu analizu rehabilitacije nacizma – dao je jedan mogući odgovor na pitanje Šta bi bilo da je Hitler pobedio. Odgovaranje na takvo pitanje u esejističkoj je formi samo po sebi glupo iz razloga koje je svojevremeno popisao izvesni I. Andrić. No dobro, ovo su vremena ogoljenog rada za novac (bajo), bez ikakvih skrupula. Evo, dakle, stanovitog dokumenta (kliknite na sliku da vidite ceo tekst):
Nastavite sa čitanjem… “Alternativna istorija Predraga J. Markovića”