Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Suština pasijansa se sa tugom i poštovanjem oprašta od veličanstvenog pevača.
Znali smo da je ozbiljno bolestan. Nismo znali da mu je kraj baš toliko blizu. 
Davno je bilo kad je žario i palio u Smaku, najmanje shvaćenom velikom bendu počivše Jugoslavije. Pamtićemo ga.
Sa suzom u oku, Suština pasijansa se oprašta od jednog od najvećih umetnika čiji jezik smo razumeli.
Daj, stani načas i daj mi snage da oprostim se bar od nje. I da mi društvo pjesmu svrši. I da se čaša ispije.
Zbogom, Pesniče. Bila je čast živeti u tvoje vreme.
In memoriam: Omar Sharif (1932-2015)
Kraj jednog vremena.
Contained in everything I do
There’s a love, I feel for you
Proclaimed in everything I write
You’re the light burning brightly
Onward through the night
Onward through the night
Onward through the night of my life
Još jedan od Velikih Majstora ode na Neko Bolje Mesto. Chris Squire je bio spiritus movens grupe Yes: u nekim ključnim, zapravo prelomnim trenucima, presuđivao je o tome da muzika ide i dalje.
Nastavite sa čitanjem… “In memoriam: Chris Squire (1948-2015)”
Još jedan prođe dan, uzburkan k’o more…
A u tom danu nismo reagovali na vreme. Suština pasijansa se oprašta od Đuze, odličnog glumca i sjajnog pevača šlagera, čoveka koji je u sebi nosio duh jednog vremena kojeg više nema. U sećanju o tom vremenu videćemo i njegov lik.
Suština pasijansa se oprašta od sjajnog glumca, ikone jednog doba kojeg više nema.
Na Neko Bolje Mesto je otišao još pre četiri dana, ali porodica je odlučila da njegov odlazak objavi tek danas.
Bio je najbolji filmski Drakula. Bio je odlični Skaramanga. Bio je grof Dooku koji zna posao sa Silom i svetlosnim mačem. Bio je savršeni Saruman. Bio je hevimetalac prve kategorije.
Kristofer Li je bio veliki glumac i veliki gospodin. Pamtićemo ga.
Вероватно сам га први пут видео у неком од спотова у емисији “Концерт за луди млади свет” која се вртела ваљда понедељком око 18:45 или у тако неко невреме. Тада нисам честито ни знао како се зову групе, а камо ли ко у којој свира.
Убрзо сам га видео и уживо – био је некакав концерт, преношен за Радио Београд, први (!) програм. Свирали су “Џентлмени” (настали, ако се добро сећам, неком мешњом карата из два друга шпила) па онда “Корни група”, за коју сам већ знао да су прва домаћа супергрупа, по речима неког новинара. Бата из “Индекаса“, Хрељац и Фурда из “Елипси”, Преле из “Косе“, за Борка се не сећам ничег. Свирка на само два ћошка од мене, то се не пропушта. Имао сам дванаест година, и први пут видео бубњара коме палица одлети три метра у вис, и за ту десетинку секунде док спустим поглед да видим како ће да се спетља, он већ има две палице у рукама и није пропустио ни такт.
Касније сам имао прилике да га гледам са веће близине. Бубњари су дефинитивно најфотогеничнији музиканти, ваљда су физички највише у контакту са инструментом и то им се види на лицу. Нажалост, једина фотка где сам тако нешто успео да ухватим је ова.
Тешко је чак и искусном фотографу (а имао сам већ седамнаест година кад сам ово снимио) да га ухвати баш како га је видео, нарочито у задимљеној сали са двапут више људи него што може да прими, но о томе смо већ. Добро је да сам ухватио и ово.
The thrill is gone.
Suština pasijansa se sa tugom oprašta od kralja bluesa, jednog od najznačajnijih gitarista u istoriji, čoveka koji je doticao ljudske duše i pružao im mir.
Neka ti je večna slava, Učitelju.