Ponekad se najbolja rešenja nalaze tamo gde ih uopšte ne očekujete.
Međutim, mnogo je važnije da prepoznate prirodu problema. Za rešenje ćete lako, kada za to dođe vreme.
A na galamdžije svakako više niko ne računa kao na relevantne činioce.
Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ponekad se najbolja rešenja nalaze tamo gde ih uopšte ne očekujete.
Međutim, mnogo je važnije da prepoznate prirodu problema. Za rešenje ćete lako, kada za to dođe vreme.
A na galamdžije svakako više niko ne računa kao na relevantne činioce.
Ovo jutro se čini sasvim prikladnim da se prisetimo filma i, pogotovo, onog blesavog budilnika sa radio-aparatom.
Posvećeno svima nama koji uglavnom živimo u danu mrmota.
Jes’ reklama, ali ovde imamo i jednu takozvanu studiju slučaja. Pogledajte ovo. Ne morate čak ni da budete pažljivi u posmatranju: ama, možete i da preskačete po sadržaju, nećete omašiti suštinu. Potrebno je samo da malo razmislite svojom glavom, ako nije mnogo da to zatražimo od vas.
Jedan fotograf je doživeo da foto-sesija koju je izveo sa svojm trogodišnjom ćerkom, a potom je objavio na Instagramu, bude žigosana kao čin bolesnog monstruma. Beše to samo zato što je detence bilo goluždravo na vrelom letnjem danu. Stigmatizacija je bila brza, masovna i potpuna. Nedostajalo je samo hapšenje, jer slučaja zapravo nije bilo.
Srećom, taj čovek je odlučio da stane protiv onih koji su ga osudili i od svega napravio performans gde je pozvao svakog da saopšti šta vidi na fotografijama.
Dok su neki u tim fotografijama videli akt dečije pornografije, većina je videla oca koji provodi vreme svog života sa svojim rođenim detetom, pri čemu ne treba biti osobito mudar da bi se na fotografijama prepoznalo kako oboje apsolutno uživaju u tom druženju.
Zahvaljujući tom animiranju javnosti i beleženju reakcije većine, Wyatt Neumann je dobio natrag svoje suspendovane naloge na društvenim mrežama. Ali, pitanje je ostavljeno otvoreno: gde je granica?
Recesija i globalizacija su pogodili svakog ko je mislio da se može živeti od stare slave.
Ponekad je najbolje ne čačkati po prošlosti. Sećanja, pa makar bila i iskrivljena, teže da budu bolji izbor od prepoznavanja i suočavanja sa onima koji su vam nekad značili nešto.
Prepreke su sastavni deo života. Međutim, ima i onih koji od prepreka prave poligone za sopstvenu promociju.
Ovog jutra, tek onako, bez posebno važnog razloga, razmišljam o tome kako smo postali robovi trke za novcem. I kao da nije bilo dovoljno, natrča mi ova sekvenca na volej.
Nastavite sa čitanjem… “Nije sve u novcu. Ima nešto i u perju.”
On je trčao, a oni su ga pitali zašto trči. I nisu hteli da prihvate da trči bez razloga.
Ah, ti odvratni ljudi: stalno traže neke razloge.
Nastavite sa čitanjem… “Kad sam već do ovde dotrčao, mogao bih i…”