Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ova starica baš zna žestoko da udari. Od trenutka kada otvori usta ostanete bez daha i vilica vam padne na pod.
Nekada je Detroit važio za centar američke automobilske industrije. Gradu su cvetale ruže i razvijao se sve do poznate naftne krize početkom sedamdesetih, kada su cene benzina otišle u nebesa. Bio je to kraj za visokolitražne američke automobile koje možemo još samo u filmovima da vidimo. Detroit je, poput Čikaga, tada počeo da tone… Danas se ne može prepoznati, jer industrija kakvu smo nekada poznavali u njemu više ne postoji.
No, muzika u Detroitu nikada nije bila u krizi.
Onomad me put naneo pored nekadašnje Robne kuće. Normalno, odmah me uhvatila nostalgija za prošlim vremenima kada je ona bila današnji šoping mol u kome se moglo naći za svakog po nešto, a čarobni svet za jednog osnovca se nalazio na spratu – na povelikom štandu su se mogle kupiti gramofonske ploče. Naravno, singlice, jer je bio kraj šezdesetih, a o albumima smo mogli samo da sanjamo. Danas je taj prostor sređen po poslednjoj modi, sav je u mermeru i staklu i više nema dušu. Miris olajisanog poda je odavno izvetrio…
U zlatno doba grupe Creedence Clearwater Revival, John Fogerty je, kao niko drugi pre i posle njega, izbacivao hitove svakih par meseci. I te singlice sa njima su, nekim čudom, redovno izlazile kod nas. A onda je moj primerak, zahvaljujući dobrim ženama iz Robne kuće, završavao ispod tezge dok ne sakupim dovoljno novca da ga kupim.
Ah, kakva su to bila vremena.
