Hoćemo li opstati?

Pitanje iz naslova je samo retoričko. Grupa Yes još uvek postoji kao derivat i posle 50 godina rada. Doduše, sa samo jednim originalnim članom u postavi.

Prva pesma grupe Yes koju sam imao prilike da čujem je bila samo jedna od mnogobrojnih koje su se nalazile na kompilaciji koja se bavila progresivnom muzikom na prelazu iz šezdesetih u sedamdesete. Još sam išao u osnovnu školu, bio sam mlad i zelen, pa mi nikako nije bilo jasno zašto su obradili i “Every Little Thing” The Beatlesa, koja se nalazila na drugoj ploči ove kompilacije… I šta su ovi momci uopšte želeli da sviraju na početku svoje karijere?

Izgleda da i oni sami u tom trenutku nisu znači šta bi sa muzikom koju su stvarali.

Nastavite sa čitanjem… “Hoćemo li opstati?”

Ne ubijaj kita

In a moment of love, they will die for their grace

Upravo danas se navršava 40 godina od objavljivanja albuma Tormato (1978) grupe Yes. To možda nije ni po čemu važan album, ali to je prvi naslov te grupe koji sam apsolvirao (pa još kao vruće izdanje!) i meni je to dovoljan razlog da prizovem sećanju onu jednu pesmu koja je pretekla sve ove godine.

Ovo budi razna sećanja i poneku uzgrednu misao. Zapravo, imam stotinu misli u glavi, a samo jednu tastaturu pred sobom. Moraću redom…

Nastavite sa čitanjem… “Ne ubijaj kita”

Volite li stare krimiće?

Jon Anderson je pevač svilenog glasa po kome je prepoznatljiva svaka pesma koju je snimila grupa Yes. Ujedno, on je i autor tekstova i tu nastaje moj glavni nesporazum sa njim – često nisam uspevao da razlučim o čemu on to peva, a stihovi koje je ubacivao u pesme ponekad nisu imali nikakvog smisla i navodili su me na sumnju da uzima neke halucinogene supstance…

Ne bi bio ni prvi ni poslednji takav u svetu rock & rolla.

Nastavite sa čitanjem… “Volite li stare krimiće?”