Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Tako mi nešto došlo… Volite li Mostly Autumn?
I odmah u nastavku treba slušati ovo:
E, tako.
Ako niste slušali glasno, niste čuli kako treba. Zapravo, potreban je malo solidniji audio izvor, i to da se čuje zajedno. Predlažem remasterizovanu kompilaciju Pass the Clock.
Mostly Autumn i Muse su mi vratili veru u muzičku scenu. Muse ćemo drugom prilikom, kad mi opet dođe žuta minuta.
Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.
…pa je red. Deder, budite se. Zajebite televiziju, manite se i ostalih ispirača mozga, nego dajte to malo glasnije!
Mogu ja da se bavim sa stotinu žanrova muzike. Ama, koga bih ja lagao kad bih tvrdio da mi je nešto drugo draže od ovoga:
Glasnije, rekao sam! Jeste li pojačali? Idemo dalje!
Danas je 70. rođendan Boba Dylana. Napravio je pometnju, izvukao se iz nje, smirio se, pobudalio, isplivao, izazvao gnev, opstao u nameri, zeznuo se, spasao, opet prolupao, našao Boga, izgubio Boga, smirio se… I tako ko zna koliko puta. Alal ti vera, Majstore!
Neću da pišem pamflete. Ionako ih niko ne bi čitao, a ionako će ih danas biti na 999 mesta, počev od ovog. Ili ovog. Ili… Idi, pa traži.
Kako ćemo da obeležimo rođendan Najvećeg Prdonje Rocka? Ima stotinu načina, ali je fora da se nađe samo jedan.
Dok se ja ne konsolidujem, hajde da probamo nešto. Onako, kao fol, da se ne zna, kao to niko ne radi, kao nismo mi to tako nikada, kao. Kao kakao.
Baš da vidim šta će od ovog da ispadne. Pa ko zna, možda bude i ponovo. ili ne bude. Ili.
Očekujem fanove; mnogi već znaju. Očekujem da se navuče i poneki licemer. Ostale ću da zamolim da me ne napadaju, a pogotovo da me ne brane. Jer, muku mu ljutu, nije problem ovde. Pod uslovom da uopšte postoji neki problem.
Kad poslušate, istražite šta je. Tako je zanimljivije. A da je vredno, ne sumnjajte.
Upravo tako: i usporavanje je korisna stvar u rock’n’roll muzici.
Ali nije da nije, zakuvavam lagano u najavi sledeće epizode projekta “Mojih 125“. Posle ovog hinta, biće obaška i nadasve teško da pogodite o kom albumu ću da pričam sledeći put. 
Za mene je Little Wing najveća balada u rock literaturi, tačka. Istina, ja uvek najpre biram matičnu verziju Jimija Hendrixa. Ali, moćni rif Erica Claptona nije ništa manje ubedljiv, a šmek Hammond “krmače” samo pojačava efekat.
Nastavite sa čitanjem… “Ne da zapržimo, nego da malo usporimo”
Nije danas samo Dan Ilije Čvorovića. Danas Stevie Wonder slavi 61. rođendan. Skidam kapu jednom od malobrojnih preostalih genija i šaljem čestitke.
O karijeri velemajstora i njegovima najboljim radovima ću da pričam kad to dođe na red, negde u nizu u projektu “Mojih 125” (čik pogodite koja ploča je posredi). Danas ćemo samo da slušamo fenomenalnu muziku.
Uh, danas ga ima triput više nego na ovom snimku… A ovo beše iz vremena kad je mlađahni Stevie još bio u zaletu.
Danas je sto godina od rođenja gitariste Roberta Johnsona, izvesno najuticajnijeg autora u istoriji blues scene.
Robert Johnson je rođen 8. maja 1911. godine. Umro je, otrovan strihninom, nepunih 27 godina kasnije. Ostao je upamćen po nekoliko studijskih sesija načinjenih 1936. i 1937. godine na kojima je ostavio svoj neveliki, ali esencijalni legat. Sa tim nevelikim opusom, Robert Johnson je načinio najveći mogući uticaj na delta blues, a posredno i na žanrovsku muziku druge polovine dvadesetog veka, u prvoj meri na rock’n’roll.
Kapitalna numera u kapitalnoj izvedbi. Na sceni su dvojica koje nema smisla porediti ni sa kim, jer su jedini takvi.
Šta se sve dešavalo kad su se Stevie Wonder i Jeff Beck sreli 1972. godine, možda i nije bitno da znate kao faktografiju. Ali, red je da znate bar jednu stvar sa albuma Talking Book. Kakvo krljanje, suncelitižareno:
Everybody scream!
Ovaj zapis je iz oktobra 2009, kad je Medison Square Garden dve večeri ugošćavao majstore sa spiska Hall of Fame.
Ah, da: ako nemate nameru da ovo slušate glasno, nemojte se ni truditi.
Nastavite sa čitanjem… “Da malo zabiberimo… Onako, bez razloga”