Tag: jukebox

Ne propušta priliku

Citat dana dolazi od onog ko je toliko slušao Toma Waitsa da mu ni četrdeset bootlega ne bi teško palo neće teško pasti; od onog koji je doživeo da životni san pretvori u javu, sve u žutom okviru; od vrednog đaka koji svoje štreberske ocene objavljuje sa velikim stilom i osmehom koji osvetljava prostore; od pritajenog umetnika čiji talenat za multimedijalnost će kad-tad izaći na površinu; od momka u duši, inače prvog autora Suštine pasijansa koji je saznao u čemu je razlika između gole belkinje i gole crnkinje.

 

Grba ima taj napadački instikt°,
ne propušta nijedan volej, pa makar to bio autogol!
Igor Rill

 

Momci u duši, inače sve autori Suštine pasijansa. Photo by Teodora Aleksić

Trebalo je primetiti i uhvatiti trenutak i uživati u njemu. Sve to je bilo moguće zahvaljujući perfektnom danu kakav je opevao Lou Reed i perfektnom društvu kakvo ne postoji u drugom kontekstu.

Nastavite sa čitanjem… “Ne propušta priliku”

Happy Birthday, mr Ry Cooder!

Na današnji dan pre 65 godina, rođen je bluzer iz predgrađa kojeg više nema, umetnik koji je muzikom osvetljavao ono što filmska kamera nije mogla, tragalac za najlepšom muzikom karipskog arhipelaga i velemajstor slajd gitare…

Ryland Peter Cooder, svetu poznatiji kao Ry Cooder, rođen je 15. marta 1947. godine. Aktivan je kao gitarist, pevač, kompozitor i producent, a njegov stil izraženo počiva na raznim motivima izvorne američke muzike u kojoj se smata kompetentnim istraživačem i autorom. Na muzičkoj sceni Amerike je aktivan od šezdesetih godina, mahom kao session muzičar. U solo vode se upustio 1970. godine, ali definitivno je bio zapažen tek drugim albumom Into the Purple Valley (1972).

Karakteristični stil sviranja Raya Coodera podrazumeva snažnu upotrebu tehnike bottleneck slide u kombinaciji sa izraženo usporenim tremolo efektom u pojačalu. Što se mene tiče, preferiram njegove radove sa akustičnom gitarom.

Nastavite sa čitanjem… “Happy Birthday, mr Ry Cooder!”

Happy Birthday, Mr James Taylor

U danu koji ispraćamo, jedan od najznačajnijih songmakera Amerike je navršio 64 godine plodnog i sjajnog života. Da čujemo ponešto iz njegovog bogatog repertoara.

James Vernon Taylor je rođen 12. marta 1948. u Bostonu. No, detinjstvo i mladost je proveo u Severnoj Karolini, koju je opevao u prelepoj pesmi.

Ovaj snimak je skorašnjeg datuma. Očigledno, zrele godine su Majstoru dodale više bukea. Dokačićemo se i mladih godina, bez brige.

Ostaće zabeleženo da je prvi #1, zaista veliki hit u njegovom repertoaru, zapravo napisala Carole King, i to mu je poklonila pesmu da je on prvi snimi. I to kakva pesma: Carole King nikad u životu nije napisala lepšu pesmu; a napisala je mnogo fantastično lepih pesama. Ama, hajde da ih čujemo kako zajedno izvode tu pesmu.

Nastavite sa čitanjem… “Happy Birthday, Mr James Taylor”

(Slomljeno) srce od zlata

Razne godišnjice rock’n’rolla ovih dana. Deder, da prelistamo neke od njih, zahvaljujući uvek budnom FB prijatelju koji objavljuje ovakve informacije na svom profilu. Taman za nedeljno veče.

Na jučerašnji dan 1956. godine, kompanija RCA Records je objavila oglas na pola strane časopisa Billboard u kome veli: Elvis Presley is the new singing rage. Što bi rekao jedan moj drug: pesnicom u čelo, pa ko ostane na nogama, moći će da priča unucima o tome…

– * –

Juče se navršilo 39 godina od objavljivanja albuma The Dark Side of the Moon, magnum opusa grupe Pink Floyd i jednog od kapitalnih dela ukupne muzike dvadesetog veka. Neprekidni boravak u US Top 200 je najduži u istoriji svih top lista: od 1973. do 1988. godine, ukupno 759 nedelja. Ako se ignorišu prekidi, onda je ukupni boravak u Top 200 premašio 1500 nedelja. Pade mi na pamet i ona teza o sinhronicitetu između tog albuma i filma The Wizard of Oz (proverite sami), ali da pogledamo kako je to kasnije interpretirano u živoj verziji najbolje vokalne ekstravagance sa albuma. Pogodite ko je plavuša koja prva peva. Hint: prirodno je crnka.

Nastavite sa čitanjem… “(Slomljeno) srce od zlata”

Happy Birthday, Mr Chris Thompson!

Danas je 65. rođendan jednog sjajnog pevača i velikog baje rock’n’rolla. Mnogi čak ne znaju ni njegovo ime, a trebalo bi.

Za Manfred Mann’s Earth Band ste svakako čuli. A ukoliko niste bili već dovoljno zreo slušalac u vreme kad je taj bend počinjao na tragu stare reputacije svog šefa, promašili ste da upamtite ime najvažnijeg pevača grupe, onog koji je radio u zlatnom periodu 1976-1986. No, budimo pošteni prema čoveku: to je samo najpoznatija, a nikako jedina referenca tog fantastičnog muzičara.

Pa, da se zagrejemo.

Christopher Hamlet Thompson rođen je 9. marta 1947. godine u Engleskoj, mada je odrastao na Novom Zelandu, gde i danas živi u pauzama između muzičkih projekata koje vodi, uglavnom, iz Engleske. I zato je često u pokretu.

Nastavite sa čitanjem… “Happy Birthday, Mr Chris Thompson!”

Svi! Svi! Svi!

Danas je deveti mart. I red je da prikladno obeležimo datum.

E, tako. Namirili smo. Tri, četr:

Staro i mlado! Staro i mlado!
Svi! Svi! Svi! U cirkus “Kolorado”!

Smile with tongue out

Happy Birthday, Mr Gilmour

Danas mu je 66. Izgleda, kreće se i ponaša kao pravi gospodin iz prostog razloga što je pravi gospodin. Pritom je sjajan roker i veliki poštovalac muzike.

David Jon Gilmour je rođen 6. marta 1946. godine u Kembridžu, gde se družio sa nekim zanimljivim likovima u srednjoj školi. Mlađahnog i umetnički nadarenog druga po imenu Roger Barrett (koga su svi znali po nadimku Syd) je naučio da svira gitaru. To je kasnije, kada je Sidu crkao I/O port, pomoglo zajedničkim poznanicima iz srednje škole da ga pozovu da prikrpi nastalu rupu u bendu koji je posle prvog albuma imao gomilu ugovorenih obaveza i međunarodnu karijeru u perspektivi.

Ime tog benda je bilo Pink Floyd.

A šta se dešavalo u tom velikom bendu i ko je za šta kriv, a ko za šta prav, predmet je mnogobrojnih demagoških rasprava u kojima ja neću učestvovati. Umesto toga, ja slušam muziku, a čujem više od onih kojima je stalo do kulta prolupalih ličnosti.

Nastavite sa čitanjem… “Happy Birthday, Mr Gilmour”

Re: Rory Gallagher

Moram da se vratim na ovu temu, bar na časak. Uostalom, ostao sam dužan dobru svirku dobrom čoveku.

Boga ti, danas sve neki jubileji i godišnjice.

Rory Gallagher, veličanstveni irski blues gitarista, rođen je 2. marta 1948. Danas bi mu bilo 64 godine. Nažalost, dogurao je do 47 i tu stao; nije preživeo presađivanje jetre juna 1995.

Svetu je ostavio čestit opus fantastičnih prangijaških svirki… Već smo slušali Roryja na Suštini pasijansa. Savetujem novu turu slušanja sa istim onim sastavom numera. A kad se zagrejete onim, vratite se ovamo. Ili poslušajte ovo, pa idite tamo, svejedno. Šta ja znam, kako hoćete. Ja bih krenuo odande.

Deder, pojačaj to, pa pusti glasno:

Nema laži, nema prevare. Mada, neobično mi da ga vidim za Telecasterom u rukama.

Ovog puta nećemo zaboraviti onu pesmu koja struže direktno u sinapse.

Nastavite sa čitanjem… “Re: Rory Gallagher”