Tag: jukebox

Google u slavu Đoakina Rosinija

Danas je 220 godina od rođenja jednog od najpopularnijih kompozotora u istoriji opere. Google je u to ime okačio simpatičan doodle, a Suština pasijansa se već dve nedelje pripremala da započne današnju kanonadu nekom dobrom Rosinijevom arijom.

Google obeležava Rosinijev rođendan. Kliknite slobodno.

Gioachino Antonio Rossini (1792 – 1868) je plodni itlaijanski kompozitor koji je za sobom ostavio 39 opera i brdo kamerne i sakralne muzike. Ovaj veliki autor je danas posebno upamćen po fenomenalno uspešnim operama “Seviljski berberin” i “Viljem Tel“. Šta da vam kažem, Rosinija pušta čak i Radio Paradise, pogotovo legendarnu uvertiru. Hajde da je čujemo u celosti, jer to je remek-delo koje zaslužuje tako i nikako drugačije.

Nastavite sa čitanjem… “Google u slavu Đoakina Rosinija”

R.I.P. Billy Strange

Juče je preminuo muzičar čije ime ne zna puno ljubitelja muzike. Svejedno, ostavio je traga kao autor i gitarista i zaslužio je da makar klimnemo glavom u njegovu slavu.

William E. “Billy” Strange je rođen 1930. godine. Muzikom se bavio multidisciplinarno: kao autor, aranžer i rearanžer, gitarista, pevač i producent. Ne može mu se osporiti da je imao čudne i avangardne ideje. Sledeća numera je njegovo autorsko delo: molim vas da imate na umu da je to napravljeno i snimljeno 1968. godine, kada su mogućnosti u studiju bile neuporedivo manje nego danas.

Mada, kada je The King pevao, nikakav dodatni kvalitet zvuka nije mogao da doprinese dobroj prodaji – da se samo nakašljao u mikrofon, to bi bio hit tih godina.

Nastavite sa čitanjem… “R.I.P. Billy Strange”

Poslednji sagoreli roker

Pojavio se kad smo mislili da se neko takav više ne može pojaviti. U danu koji smo upravo ispratili, bilo bi mu 45. Umesto toga, odlučio je da zauvek ostane mlad.

Kurt Cobain (1967 - 1994)Kurt Donald Cobain je rođen 20. februara 1967. godine, verovatno u nekoj sivoplavoj kišnoj noći američkog severozapada. Rodio se u bojama grandža, tako je i odrastao. Sa gitarom u rukama.

Tako je i završio 5. aprila 1994. Sa pumparicom u rukama.

Sećam se tog dana. Voleo bih da se ne sećam. Nije ni čudo da iz Sijetla dolaze sivi i sjebani ljudi, pa taman da su milioneri. Tamo samo tinejdžeri osećaju mirise, kaže legenda.

Nema to veze, poručuje Nirvana sa omota jedne od najvažnijih ploča poslednje dekade dvadesetog veka.

Nastavite sa čitanjem… “Poslednji sagoreli roker”

Fundamentalna fizika

Subota veče, ponoć, a nismo odavno zabiberili ništa. Marinko me podseća.

Može li se napraviti žurka slušanjem jedne jedine numere? Da probamo:

Može, može!

Znate ko je ujka Toni, zar ne?

Happy Birthday, Mr Gabriel!

Danas je rođendan jednog od najvećih umetnika u istoriji rock ikonografije. Proizvodio je multimediju još u vreme kad mi nismo ni znali šta ta reč znači.

Peter Brian Gabriel je rođen 13. februara 1950. godine u južnoj Engleskoj. Bio je osnivač i frontmen grupe Genesis. Iza rada u toj grupi, seldila je duga, plodna i neverovatno uspešna solo karijera koja traje i danas, evo već punih 35 godina.

Idemo redom.

Da je Gabriel ostavio samo ono nasleđe u grupi Genesis, a da se posle posvetio lezilebovanju, bilo bi dovoljno za trajno poštovanje. Budite slobodni da pitate bilo kog ozbiljnog poznavaoca grupe, svako će vam reći da je zlatna petorka Gabriel-Hackett-Rutherford-Banks-Collins neprevaziđena kao oblik benda. Pa mislim: Nursery Cryme; Foxtrot; Selling England by the Pound; The Lamb Lies Down on Broadway. Birajte redom ove albume i pažljivo ih preslušajte sve. A ako ste baš-baš dokoni, onda pokušajte da dokučite koji je od tih albuma najbolji.

Nastavite sa čitanjem… “Happy Birthday, Mr Gabriel!”

Ko kosi, a ko vodu nosi

Ne mogu da izdržim. Moram da ispravim jednu nepravdu.

Postoje stvaraoci i postoje interpretatori. Opredelite se.Znam, tužno je i patetično sad to potezati. O mrtvima sve najlepše i ostale gizdave parole koje nisu ništa drugo nego kliše.

Znam i to da svetom hodaju lenji mozgovi, a to je strašnije od smrti jedne pevačice koja je deset godina hodala stazom samouništenja i najzad uspela u nameri. Posebno me je isprovocirala nepažljivo izrečena i nehotično pogrešna kvalifikacija moje školske drugarice, koja je na fejZbuku napisala:

Ostavila je pesmu za sva vremena..

E, pa neće biti. Nije Whitney Houston ostavila nikakvu pesmu. Koliko znam, ona u životu nije napisala nijednu pesmu – pevala je ono što joj drugi napišu. U slučaju o kome je reč, ona je ostavila svetu jednu nezaboravnu interpretaciju. I to je to. Ne, to nije bilo malo. Ali  da se zna ko kosi, a ko vodu nosi.

I zato, sasvim nehotice se navadih da delim pamet okolo, kao da je imam previše, Bože me prosti. Želim da vam skrenem pažnju na jednu lepu i važnu pesmu iz 1974. godine, u izvedbi autorke.

Jesmo li se razumeli?

Ako hoćete, možete. A i ne morate

Februar 2012. godine deluje kao da ćemo ga dugo pamtiti po niskim temperaturama, snegu, vanrednoj situaciji (kao da je pa nekada i ukinuta u Srbiji?)… barem do sledeće zime.

S obzirom na to da znam da ima onih koji ne uživaju na temperaturama ispod nule i koji bi radije u kući presedeli/preležali/prespavali najhladnije godišnje doba, predlažem im dva koncerta, prema svom, isključivo egoistično svom izboru, a sve u nadi da će izbor oni stariji od mene pohvaliti, a mlađi se zainteresovati.

Potrebno je vrlo malo: dobar internet protok i par solidnih slušalica na ušima.

Nastavite sa čitanjem… “Ako hoćete, možete. A i ne morate”

Happy Birthday, El Magnifico

U danu za nama, obeležen je 61. rođendan jednog od mojih omiljenih gitarista. Google neće napraviti doodle zbog toga, ali ja ću večeras bar malo slušati dobru muziku u to ime.

Phil Manzanera, veliki baja i aristokrata rock’n’rolla, rođen je 31. januara 1951. Sjajan muzičar i sjajan čovek, on oko sebe seje fantastične vibracije već četrdesetak godina, na radost svima.

A, da. Izvinjavam se. Možda niste info-hrčak kao ja, pa vam nije baš najjasnije ko je taj čovek. Situacija je htela da se on celog svog veka dokazivao isključivo svojim radom – i nikako drukčije. I zbog toga je moguće da niste čuli za njegovo ime.

Zato ste čuli za Roxy Music, zar ne?

Ovi idiotski cvikeri su bili zaštitni znak El Magnifica tokom sedamdesetih… Mada, njegov pravi zaštitni znak je bio i ostao Gibson Firebird (u raznim verzijama). Ta gitara danas postoji i u verziji Phil Manzanera Signature, ako znate šta znači takva čast…

Nastavite sa čitanjem… “Happy Birthday, El Magnifico”