Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Misliš da raspolažeš imunošću na video-klipove koji, sasvim slučajno, imaju više sadržaja između redova nego što je to čak i autor mogao da zamisli?
Misliš da je glasno pevanje pored tanke čaše loša ideja?
Misliš da je Suština pasijansa imuna na najomiljenijeg asistenta u istoriji laboratorijskih istraživanja koji odjednom oseti čudesnu u nezadrživu navalu inspiracije da parafrazira Betovenov magnum opus?
Misliš da znaš šta je to zen? E, sad ćeš saznati i zapamtiti barem dva sata.
Šta je život?
“Oranje da nam gaze ne smeju, da prelete ne mogu”, reče im trener i posla ih na teren.
I tako… I sa tim sportom je završeno. Nego, da pređemo na neki drugi.
Šta se dešava sa bendom kada jedan bitan jedan član krene u školu plesa…
Gremlin se već sedmi ili osmi put poklanjao publici. Laza se okrenuo prema Munji i nešto mu dobacivao, a ovaj se iživljavao je ritmički završavao pesmu, kada je Troslovni prišao unezverenom Gremlinu. Klimnuo je glavom prema Munji:
T: Znaš da je krenuo u školu plesa?
Rutina živog nastupa je dozvoljavala da se na bini pokreću i teme koje (naizgled) nemaju veze sa nastupom.
G: Znam. I Laza je, ali ćuti o tome.
T: Je l’? Nije ga valjda blam?
G: Ne’am pojma. Znaš da je… drugačiji od njih dvojce.
Troslovni je Lazu i Munju pogledao sa blagim odobravanjem. Odavno je znao da su on i Gremlin uradili pravu stvar izabravši “blizance” za bend.
G: Imam jedno iznenađenje za njih. (okrenuo se prema “blizancima” i uzviknuo) Beniking! Beniking…
Ovu pesmu su izvodili samo na probama. I to sa originalnim tekstom, a ovo…
Sad kad nam dođe BusPlus neće biti gužve po busevima.
Troslovni je okrenuo leđa rešetkama i posmatrao cimere. Oni njega nisu posmatrali. Nije mnogo mario za to. Glavobolja je prolazila, ali on i dalje nije imao snage da se svađa za neko slobodno mesto za sedenje.
Od telefonskog razgovora sa Gremlinom je prošlo više od pet sati. Ili je bar tako on mislio. Sat su mu – uz još neke sitnice – uzeli na ulazu, a bez njega ima slabu orijentaciju u vremenu. Pa i sa satom ima slabu orijentaciju u vremenu, al’ to sad nije bitno. Bitno je da Gremlina nema.
Više nije znao kako da prekrati vreme. Strpljenje je odavno izgubio, a nestrpljenje mu ovde nije mnogo pomagalo. Stoga je odlučio da postane ravnodušan. Zbog toga skoro da se nije ni obradovao kada je izašao i ugledao Gremlina.
Hmmmm… Da li su Pol i Džon imali ovakve kreativne trenutke?
Troslovni je preko kursorskih tastera motao pesmu tamo-amo, a Gremlin je čitao tekst pesme sa ekrana.
T: Vidiš tu već imam problem. On kaže nešto mićedi perke i tu mi legne “te sad veš perem”, ali se ne rimuje sa “neće da mi da”…
G: Pa, zameni. Stavi prvo “te sad veš perem”, pa onda “te boli glava”.
T: Da, da, da. Odlično (cut&paste). ‘Ajmo dalje. Fiata… pasata… doooobro.