Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Kada biste birali da samo jedan akustični instrument prati vaše pevanje, a da to nije ni gitara ni klavir, koji biste izabrali?
Na moje zgražavanje, upravo sam utvrdio da rubrika “Muzika za popodne” na Suštini pasijansa još uvek nije ugostila projekat Musica Nuda. U neverici prekidam sve što sam do ovog časa radio i ispravljam taj skandalozni propust.
E, tako. Sad je malo lakše. Bar dok ne dođemo do prve poente, a tad ćemo tokom pauze preslušati i živu izvedbu ove numere Bitlsa. Jer, važno je.
Premotavam na osnovu detalja i ne uspevam da lociram na vremenskoj osi, a arhiva u kojoj mogu da rekonstruišem je preduboko… Da me đavo odnese ako mogu da se setim koje godine je to bilo – 2002. ili 2003. Da je bilo kasnije, imao bih fotografije.
Ma dobro, nije više ni toliko važno kad tačno beše. Pamtim hladnu noć i vrelu muziku.
Ma, znao sam sa kim imam posla. Znao sam i da nema potrebe da lupam glavu očekivanjem. Prosto, trebalo je da se prepustim muzici. Upravo sam to i uradio.
Nije moglo da bude bolje.
Nastavite sa čitanjem… “Dolazim. Kako stvari stoje, ostajem.”
Jedno incidentalno foto-istraživanje je otvorilo neka pitanja.
