Tokom pedesetih, Čikago nije bio najbolje mesto za život, naročito ako si bio crnac. Teško se opstajalo, a poslovi koje su crnci radili nisu bili ni malo fini. Dobra strana za ljubitelje muzike je da je “čikaška škola bluza” iznedrila brojne poznate autore i vanvremenske pesme koje su se bavile događajima iz njihovih života, što im u tom trenutku nije mnogo pomagalo – i dalje se teško sastavljao kraj s krajem od svakodnevnih poslova, a neka kinta se zarađivala i od večernjih svirki po kafanama.
Tek kada su beli muzičari počeli da sviraju bluz, a to se desilo godinama kasnije, autori su mogli da računaju i na neku lovu od tantijema.