Tag: king crimson

Koliko je znanja i strpljenja potrebno da bi se napravila nesvakidašnja rođendanska žurka

U vezi sa kompendijumom ideja po imenu King Crimson nikada ništa nije jednostavno, a kamoli trivijalno. Ali, zato je nagrada za strpljivog slušaoca uvek velika. Ovo o čemu danas pričamo je sladostrasno.

Kada jednog dana u nekoj neodređenoj budućnosti neki mazohistički nastrojeni biograf bude odlučio da sačini sveobuhvatnu biografiju grupe King Crimson, neće uspeti u tome. Možda će to biti knjiga u više volumena, obimom uporediva sa (u svakom pogledu velikim) romanima klasične književnosti, možda će sadržati tačne i besprekorno zanimljive podatke među kojima većinu niste znali, ali… Te hronike su obilne i preobilne detaljima koje je teško prenebregnuti. Šta reći kad već na Vikipediji jedan trivijalni navod glasi ovako: “Prva inkarnacija King Crimsona je formirana 30. novembra 1968, a prva proba je održana 13. januara 1969.” Brate… Ne piše u koliko sati, ali to je verovatno zato što su prepisivači zaboravili da napišu.

Postoji samo jedan čovek koji bi bio sposoban da to učini celovito, ali za njega već znamo da to neće učiniti. A postoji samo još jedan ko bi takvo ludilo mogao da ozvuči; e, on upravo pokušava tako nešto da izvede, pod budnim okom (i uhom) onog prvog.

Elem, jedan ludački projekat koji će potrajati pedeset uzastopnih petaka tokom 2019. godine već sad, na petini izvedbe, potvrđuje to što govorim. Ovo što sada verovatno već slušate deo je tog ludila.

Nastavite sa čitanjem… “Koliko je znanja i strpljenja potrebno da bi se napravila nesvakidašnja rođendanska žurka”

Posejdonovim tragom

Ovaj komplikovani koncept je razrađivan na prva četiri albuma grupe i vrlo je interesantan ako imate vremena da se njime pozabavite. U slučaju da nemate…

O muzici grupe King Crimson neki među nama su spremni danima da diskutuju. Neki srećnici su ih gledali na koncertu, kao onomad Đole; o tome ste, verujem, čitali. Napisali smo tuce tekstova o pojedinim aspektima njihove karijere, sa raznim fazama kroz koje su prolazili možemo da se identifikujemo ili da ih odbacimo, doživljavali smo ih različito. No, jedna stvar je uvek prisutna kada su oni u pitanju: nikada se nisu ponavljali. Robert Fripp je tvrdoglavo ustrajao u svojoj želji da ide do kraja u ispitivanju granica koje grupa može da dosegne i koliko je njihove publike spremno sve to da podnese.

Pa ko preživi…

Evo, još smo svi na broju. Sarcastic smile

Nastavite sa čitanjem… “Posejdonovim tragom”

Osmoglavo čudovište

Iskupljenje i dovršavanje. Stihija sinergije. Nedisciplina. Dalje. I još dalje.

Jedne julske večeri 2013, tokom posete prijateljima, Robert Fripp se zapitao: “Ako bi King Crimson trebalo da nastupi sutra, kako bi to izgledalo?”. U glavi mu se stvorila vizija sedmoglavog čudovišta na sceni i tog časa je znao da priču o grupi koja je proizvod njegovog višedecenijskog rada ne može ostaviti onako kako ju je prekinuo nekoliko godina ranije: u nezadovoljstvu i frustraciji.

Tog časa se začelo nešto što je, sasvim slučajno ili možda ne, tačno četiri godine kasnije dovelo do rođenja na sceni u Siudad Meksiku nečega što je Fripp nazvao, doslovno, The Eight-Headed Beast of Crim, a zapečaćeno je zdravicom u slavu Formacije 9.1, koju je poslednje večeri u nizu od pet, neverovatna publika uspešno porodila.

A kad Robert Fripp podigne čašu šampanjca i sprema se da kaže nešto, sedmorica muzičkih velemajstora pred njim ućute kao đačići u skamijama.

Nastavite sa čitanjem… “Osmoglavo čudovište”

Bela izmaglica

Ti ljudi kao da imaju više udova no što nam je majka priroda podarila i ponekad ne možete da verujete sopstvenim očima.

O značaju dobre ritam sekcije za bilo koju grupu nije potrebno posebno mudrovati. Iskusno slušalačko uvo odmah primeti da nešto nije u redu ako se ispadne iz ritma – u tom trenutku kreće raspad kompletne svirke sa nesagledivim posledicama. U žanrovima koje ovde retko potežemo (HR/HM), zadatak bubnjara je, pre svega, da održi konstantan ritam. On je, ionako, uvek u drugom planu, obično sedi daleko od publike, a fokus je na pevaču/solo instrumentu. No, posle nekoliko pesama, odmah se primeti da jednoličan ritam postane dosadan i oseti se potreba za malo “filovanja”.

Srećom, ima bubnjara koji su i “svirači”, a koje ćete lako prepoznati .

Nastavite sa čitanjem… “Bela izmaglica”

Toni Levin i ja

Da krenemo od početka, što je u stvari bio kraj. Ovo je zatvorilo prvi koncert u Pragu 26. juna 2018, pre bisa, a možda i nije?

Bezvremeno:

Kao što već pričasmo na Suštini Pasijansa onoliko puta, koncerte ne treba propuštati. Pogotovo, ne treba propuštati koncerte ljudi koje smo slušali u mladosti, a koji i dalje sviraju, i koji su i dalje dostojni svoje reputacije i lepog sećanja koje imamo o njima. Robert Fripp je, za mene, jedan od tih ljudi. U tipičnom maniru, Fripp je tekuću turneju po Evropi okarakterisao kao jubilarnu, iako King Crimson puni tek 49 godina rada. Naravno…

Nastavite sa čitanjem… “Toni Levin i ja”

Koliko je zapravo prazna Knjiga Subote (na 432 Hz)

Strpite se malo u vezi sa ta 432 herca. O tome ćemo malo posle.

Moram da priznajem da me pomalo fascinira koncept tzv. tribute bendova, onih muzičkih grupa koje dobrovoljno ustupaju svoj kreativni potencijal opusu nekih poznatih, velikih imena tako što de facto kloniraju njihove izvedbe i tako za svoj groš nadoknađuju iskustvo živog susreta sa tim velikima svima onima koji su raspoloženi za to. Pravi i najiskreniji su oni mali, čiji domet su razne pivnice i klubovi, koji su spremni da za trista duša naprave spektakl za pamćenje. Pamtim dobro: dva-tri puta sam se sreo sa novosadskom grupom Pro Rock Angels, čiji repertoar je sastavljen od opusa grupe The Rolling Stones. Ljudi moji: kakve su to žurke!

Ima i onih drugih, koji gađaju veliku priču. E, tu su stvari već malo šarenije. Ali, prvo da čujemo nešto od takve muzike.

Iznenađeni? Bio sam i ja, dok nisam malo zagrebao ispod površine.

Nastavite sa čitanjem… “Koliko je zapravo prazna Knjiga Subote (na 432 Hz)”

Laka lova. Teške note. Nije za neiskusne.

And I thought my heart would break
When you doubled up at the stake
With your fingers all a-shake
You could never tell a winner from a snake

Eksperiment radnog naziva “zbunologija” se nastavlja. Ovog puta pokušavam da dokučim odgovor na sasvim prosto pitanje, međutim to jedno se pokazalo kao sasvim dovoljno.

Elem, kako je uopšte moguće da postoji ovakva muzika?

Nastavite sa čitanjem… “Laka lova. Teške note. Nije za neiskusne.”

Jednom

Kada me ljudi priupitaju nešto u vezi sa muzikom Roberta Frippa i grupe King Crimson, ne znam šta bih im ukratko rekao. Mogu da elaboriram danima jer volim tu muziku, a svedoci ste da Grba i ja često potežemo njihove pesme na blogu. Grupa je prošla kroz različite faze i postave, u njoj su svirali sve odreda vrhunski muzičari koje bi svako poželeo uz sebe. Štaviše, Fripp praktikujue luksuz da može da odbije bilo koga ako mu se ne uklapa u trenutnu viziju.

Još uvek je sveža javna kuknjava Adriana Belewa što ga nije uključio u poslednju postavu. Tata je samo rekao: “ne-mo-že”.

Nastavite sa čitanjem… “Jednom”