Tag: kompilacija

Ајд мало локалпатриотизма

Притом не мислим да седнем у неки локал и пјан се бусам у прса родољубна, него сам мислио на зрењанинске бендове. Некада давно беше Тихуана 5 (или 7, слабо памтим имена), па је био онај период од 1971. (откад сам почео да идем на редовне свирке) кад су се у Дому омладине смењивали Омеге и “Па шта онда” (да, тако су се звали, морао сам да ставим наводнике да се зна докле је име), и повремено ускакао понеки Крашин бенд. А онда је срушен Дом, ја отишао да студирам и после више нисам пратио месну сцену… а било је доста тога за праћење.

Испоставило се да на својој плејлисти имам доста њих, колико се већ дало наћи… Снимака је испрва било мало, поменути никад нису добацили ни до сингла. Тек кад су се Омеге претвориле у Тетка Ану (коју сам познавао лично, радила са мојом кевом у фирми), успели су да избаце два-три сингла, али баш оне посне 1980. године. Тад је читав југословенски рокенрол паузирао већи део године, чекајући да престану да објављују билтене о здравственом стању, па онда да постепено престану да емитују само озбиљну музику. Тек негде на лето је све то полако опет кренуло, а кад је дошао септембар, сва већа имена су објавила понешто, и ту један мали локални бенд није имао шта да тражи. А од осталих се није чуло ни толико. Тек 2011. изађе ова компилација.

Како сам натрчао на ово? Тражио сам Лилу Диву, која ми је заварена за плејлисту, па да напишем нешто овде. Цевка се ту показала кудикамо глупља него пре, јебо их алгоритам. Знам шта тражим, немој ми потурати шта ти мислиш да тражим, тражим снимак који сам већ једном нашао, тачно знам где је био, ал’ више ни то није довољно да се нешто нађе двапут. Између гомиле којекаквог смећа, неким чудом, изађе и ово, јер јесте, Лила Дива учествује. И то баш са оном песмом коју сам хтео овде да метнем. Добри су били, баш фино сложен звук, штета што нису добацили даље.

Nastavite sa čitanjem… “Ајд мало локалпатриотизма”

Velika (ponovljena) očekivanja

Napraviš jednom, prodaješ pet puta… Čestiti prodavci makar naprave novo pakovanje i zamene mašnice. A oni iskreni dodaju još ponešto…

Ne znam kakav je vaš stav prema novim izdanjima i remiksima starih fonografskih izdanja. Neko nato gleda kao na novu priliku da se sa (sad već poznatim) sadržajem sretne u nekom novom kontekstu ili barem novom nosaču zvuka. Taj kontekst može da bude različit – recimo, neko jubilarno izdanje sa osveženim miksom mastera (baš kao što pomenusmo pre par dana album Abbey Road: (50th Anniversary) Super Deluxe Edition) ili je to sadržaj u proširenom zvučnom ambijentu (poput popularnih 5.1 remiksa u visokoj rezoluciji – pravac koji je ovladao u 21. veku). Meni lično su pak najslađa ona reizdanja koja podrazumevaju dodavanje nekih arhivskih materijala, onih iz kojih se može saznati bar ponešto o procesu nastanka tog sadržaja.

Priznajem, nije to sadržaj za svakog. Na primer, ovo što sam prvi put čuo baš prošlog vikenda meni predstavlja sladostrasni materijal vredan svake pažnje.

Onom komentatoru na Cevki koji je, ne baš naročito inteligentno, utvrdio da je ovo “mnogo lošije od originalnog snimka sa albuma” verovatno ne bi bilo moguće da otkrije zbog čega je ovakav materijal vredan.

Nastavite sa čitanjem… “Velika (ponovljena) očekivanja”

Gospodinu sa ljubavlju

Ona je prepoznatljivo TV lice, glumica u pozorištu i na filmu, svestrana zabavljačica i vrlo vedra osoba. Jednom rečju – ikona.

Neko vreme sam se zamajavao sopstvenim projektom pravljenja kompilacija. Znate ono: uzmem nekog od miljenika, nasnimam meni važne pesme po redosledu koji mi je u glavi ili hronološki, kako su izlazile, i ne moram da ih tražim po nosačima zvuka kada mi se ćefne da ih slušam. Posle nekoliko odrađenih kompleta sam batalio stvar – nisam imao dovoljno vremena da ponovo slušam brdo materijala.

Vratio sam se zvaničnim kompilacijama. To mi štedi vreme, a ako se pažljivo odrade, kao što se sve češće dešava, zafali mi tek po koja pesma.

Poslednja koju sam nabavio bavi se ranom karijerom britanske pevačice Lulu.

Nastavite sa čitanjem… “Gospodinu sa ljubavlju”

Jedna od tih noći

Prodali su 150 miliona nosača zvuka, osvojili 6 Grammyja, 6 albuma je bilo prvoplasirano na top listama. Ma, sitnica.

Tradicionalna izdanja sa božićnim pesmama su, čini mi se, ove godine počela neuobičajeno rano. Viđam ih skoro svakodnevno, zaobilazim ih u širokom luku i samo evidentiram ko se još od muzičara upustio u tu avanturu. Nailazim i na veoma ozbiljna imena, čak na neke od mojih miljenika, ali sam tvrda srca. Neću da me muzu sa odavno prežvakanim temama i pesmama koje sam slušao ko zna koliko puta. Sa druge strane, diskografska industrija ne posustaje, pa smo sa istim ciljem zatrpani de luxe izdanjima, luksuznim boxsetovima i kompilacijama kojima je jedina svrha da se kupcima do kraja decembra isprazne džepovi.

Jedna od trenutno najboljih ponuda je boxset Eaglesa Legacy (2018).

Nastavite sa čitanjem… “Jedna od tih noći”

Nikada nisi znala šta mislim

Johnny Cash je bio sve samo ne običan čovek. Tokom svoje bogate karijere prošao je dug i trnovit put od buntovnika i odmetnika do mudraca koji je, na kraju svog života, ipak uspeo da se pomiri, pre svega ostaloga, sam sa sobom. Voleli njegove pesme ili ne, nesporno je da je Cash bio od one retke vrste muzičara i ljudi koji nisu pravili kompromise u životu, a njegova bogata zaostavština svedoči o muzičkom bogu kakvih je sve manje.

Ima li nekoga na vidiku ko će uspešno zameniti Dasu u Crnom i, recimo, Boba Dylana, Willie Nelsona, Krisa Kristoffersona, Jacksona Brownea, Townesa Van Zandta…

Nastavite sa čitanjem… “Nikada nisi znala šta mislim”

Ukrala si mi ljubav

Ove godine Graham Gouldman će proslaviti 55 godina uspešne muzičke karijere. Tim povodom, krajem prošle godine je objavljen album Listen People; The Graham Gouldman Songbook 1964-2005 (2017), koji sam po inerciji preslušao. Nisam njime preterano oduševljen, jer obeležavanje ovakvih jubileja treba da bude reprezentovano besprekornom kompilacijom njegovih najboljih radova (a ima ih dovoljno za nekoliko diskova), tim više jer Gouldman je jedan od najvećih hitmejkera koje je Britanija dala i njegov opus je po kvalitetu, a i kvantitativno, zaista impresivan.

Da ne cepidlačim, ovo je bila zgodna prilika da čujem i neke od Gouldmanovih radova za koje nisam znao i do kojih se teško dolazi.

Nastavite sa čitanjem… “Ukrala si mi ljubav”

Oče

Legendarni Isle of Wight Festival počeo je da se održava još 1968. godine, no prava stvar se desila 1970. Na njemu se okupilo šaroliko društvo muzičara (obavezno pogledajte hiperlink) da isprati leto, a niko nije ni sanjao da će se okupiti toliko naroda. Razni izvori navode brojke između 600 i 700 hiljada posetilaca. Da li je neko od organizatora razmišljao o tome šta da se radi ako nešto krene naopako, ne bih znao reći. Tek, ako izuzmemo tradicionalno povremeno otkazivanje opreme, sve je proteklo u najboljem redu.

A neki od junaka naše mladosti imali su odlične nastupe na početku svoje karijere.

Nastavite sa čitanjem… “Oče”

Hrabre sreća prati i onda oni ispadnu heroji

Ponekad je potrebno više od puke želje da se dosegne nagrada: potrebna je hrabrost da se suočiš sa nečim što znaš da je veće od tebe, da može da te zgazi i uništi. A hrabar čovek nije onaj koji se ne plaši, jer onaj ko se ne plaši pred opasnošću nije junak već ludak. Hrabar čovek prevlada svoj strah i stupa napred znajući da može propasti.

E, tako.

Nastavite sa čitanjem… “Hrabre sreća prati i onda oni ispadnu heroji”