Noć kad je gorela Pompeja

Dobro, de: nije to bila erupcija Vezuva, ali stvar je svakako bila tektonski relevantne prirode.

Znate li kako stoje stvari sa živim svirkama? Bez obzira na sve, one su najvažnije u karijeri nekog muzičara, jer muzika je najpre scenska umetnost, a tek onda izdavački biznis i šta ti ja znam. Postoje umetnici koji to ozbiljno shvataju, pa zato gledaju da posetiocima pruže nešto više, nešto što nije moguće doživeti na drugom mestu i u drugim okolnostima.

Nekima tako nešto uspeva lako – e zbog sile novca kojom aranžiraju te koncerte, zbog magije koja im je urođena, možda zbog kombinacije mnogih sitnih faktora među kojima neke baš i nije tako lako objasniti rečima…

Valja loviti takve prilike, koliko god da koštaju i koliko god da je teško pohoditi ih. Jer, trošak i umor se zaborave. Doživljaj se pamti dugo, dok god ona siva kaša između ušiju radi posao.

Nastavite sa čitanjem… “Noć kad je gorela Pompeja”

Svi naši neopevani delirijumi

Gde god da se uhvatite sadržaja u karijeri Stevena Wilsona, nailazićete na besprekorne rezultate. Razlog tome je što su njegovi standardi viši od vaših očekivanja.

Izvesno, primetili ste da je prošle nedelje došlo do četvorodnevne pauze u rubrici “Muzika za popodne”. Iako nema potrebe da iskajavam nastalu situaciju, moram da vam ispričam zašto je tako ispalo, da podelim sa vama komad dobre muzike i slike, a da usput sačinim ovu uzgrednu belešku, jer odavno mi izmiče.

Elem, delirijum.

Nastavite sa čitanjem… “Svi naši neopevani delirijumi”

Posejdonovim tragom

Ovaj komplikovani koncept je razrađivan na prva četiri albuma grupe i vrlo je interesantan ako imate vremena da se njime pozabavite. U slučaju da nemate…

O muzici grupe King Crimson neki među nama su spremni danima da diskutuju. Neki srećnici su ih gledali na koncertu, kao onomad Đole; o tome ste, verujem, čitali. Napisali smo tuce tekstova o pojedinim aspektima njihove karijere, sa raznim fazama kroz koje su prolazili možemo da se identifikujemo ili da ih odbacimo, doživljavali smo ih različito. No, jedna stvar je uvek prisutna kada su oni u pitanju: nikada se nisu ponavljali. Robert Fripp je tvrdoglavo ustrajao u svojoj želji da ide do kraja u ispitivanju granica koje grupa može da dosegne i koliko je njihove publike spremno sve to da podnese.

Pa ko preživi…

Evo, još smo svi na broju. Sarcastic smile

Nastavite sa čitanjem… “Posejdonovim tragom”