Princip reverzne ravnoteže (šta god to bilo)

Postoje ljudi kojima je toliko dosadno da postaju ovisni o smišljanju gluposti – nije važno to što je glupo, već to što je originalno, pa zato prolazi – i onda se još ponose svojim smelim ili zabavnim dostignućem. Nije to ništa novo, viđali ste takve primere mnogo puta, čak i uživo, i sigurni smo da biste mogli da navedete neki primer takve prakse.

No, desilo se nešto novo: jedan čovek je toliko zabrazdio u sopstvenu glupost da je uspeo da preoblikuje sopstveni mozak tako da ga sluša samo kad pravi glupost. Nažalost, ostao mu je trag suvisle pameti, pa je uspeo da prepozna šta je uradio i sad mu je život postao agonija. Evo o čemu je reč.

Nastavite sa čitanjem… “Princip reverzne ravnoteže (šta god to bilo)”

Naštimuj sajlu zadnje kočnice na G i ne brini za ton

Ako je Cevka uopšte nečemu zaista značajno doprinela, a da to nije puka zabava ili lopatanje muzičkih i filmskih ostvarenja, onda je to bogata arhiva televizijskih sadržaja iz onog davnog vremena kada je vazduh bio čist, seks prljav, a televizija predstavljala koliko-toliko zdrav oblik porodične zabave. Rečju – ni blizu kao danas.

U tim starim snimcima možete zateći svašta, ama BAŠ svašta. Elem, ako ste ikada u životu zaista hteli da proverite šta je to Zappa, znate i sami da je to posao bez kraja i konca. A u tom poslu, moraćete da se suočite i sa ovim snimkom.

Razni su komentari mogući. Uveren sam da ćete se složiti sa mnom: bolje da propustimo komentare i da uživamo u… uh… muz… oh… mzzz… muzičkom kontekstu dva bicikla.

Rešenje za sve one koji na koncertima uporno zaklanjaju vidik svima iza sebe entuzijastičnom proizvodnjom digitalnog đubreta pomoću svojih pametnih telefona

Desilo vam se – priznajte i nemojte da kažete da nije – da vas je neko nekada iznervirao svojom sistematičnom, ali netaktičnom upotrebom mobilnog telefona. Proizvođači nakazno loših video-klipova (u tu kategoriju spada oko 98% svih koji pokušavaju da snime koncert) posebno su iritirajuća vrta: oni su izgubili sve kriterijume pristojnosti, solidarnosti i drugih pozitivnih socijalnih veština koje su nekada bile uobičajene na koncertima čak i za vreme šutki.

Marky Ramone, drugi bubnjar grupe Ramones (1978-1982 i 1987-1996 – najstariji danas preživeli član), predlaže rešenje za te mamlaze.

Nastavite sa čitanjem… “Rešenje za sve one koji na koncertima uporno zaklanjaju vidik svima iza sebe entuzijastičnom proizvodnjom digitalnog đubreta pomoću svojih pametnih telefona”

A sad pravimo klešta

Stari majstori metalci govore da ne može bravar da pristupi majstorskom ispitu dok ne pokaže da ume da napravi klešta. I u pravu su: pravi trik sa bravarijom je da smisliš kojim alatom ćeš da napraviš to što si zamislio. A kad napraviš alat, već si posla posla uradio.

Nastavite sa čitanjem… “A sad pravimo klešta”

Parkur…džije novog nivoa

Sa parkurdžijama iliti parkuratorima, da ne kažem parkurcima, družili smo se više puta. Ali, do sada nismo videli ovako nešto: parkur-dramaturgiju novog nivoa. Razvuci u HD preko celog ekrana (na raspolaganju je čak i 4k verzija) i gledaj pažljivo:

Nastavite sa čitanjem… “Parkur…džije novog nivoa”

Nije izmislio animaciju. Ali kao da jeste.

Poznajete li ikog ko ne voli “Leteći cirkus Montija Pajtona”? Koliko znate o toj produkciji? Ne, nećemo vas terati da primetite kako i “Monti Pajton” i “Neven” imaju iste preteče, nego bismo ovog puta hteli da vas podsetim ona one ludačke kolaž-crtaće koji su se pojavljivali u početnoj i odhjavnoj špici, kao i između skečeva. A te animacije pravio je jedini Amerikanac među Englezima, čovek kome je od cele rodne Amerike za sve ove godine ostao samo vrhunski predmet sprdnje: Terry Gilliam.

U sledećem video-isečku. čovek objašnjava kako to radi.

Kad je neko lud, onda tu nema pomoći. A kad je uz to još i genije, bolje ćete proći ako se ne opirete.