God of the rich man ain’t the god for the poor.
God, men and the state hospital is closed
and wouldn’t you know winos and office girls in the park.
Mogli bismo malo da skoknemo do Minneapolisa. Nastavite sa čitanjem… “Oblaci”
Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
God of the rich man ain’t the god for the poor.
God, men and the state hospital is closed
and wouldn’t you know winos and office girls in the park.
Mogli bismo malo da skoknemo do Minneapolisa. Nastavite sa čitanjem… “Oblaci”
Dragi naši,
Kao što je red, zimsku prazničnu sezonu ćemo obeležiti nedoličnim ponašanjem uživo i neradom na blogu onlajn. Lepo se provedite: mislite, radite i budite sve ono što želite da mislite, radite i budete. Okupljanje zakazujemo tamo negde iza pravoslavnog Božića.
Živi bili!
$#$
Pre četvrt veka, “trbuhom za kruhom”, moj prijatelj se odselio u jednu od najbogatijih zemalja. Uskoro su počela da mi stižu “kilometarska” pisma u kojima mi je, do tančina, pripovedao o svom novom životu. U jednome od njih, na nekoliko stranica mi je opisivao svoj prvi susret sa šoping molovima, a kao čovek od pera, sa velikim darom za zapažanje detalja, učinio je da to štivo ne bude nimalo dosadno. Zaključio je, otprilike, ovako: “U molovima je sve napravljeno tako da iz njih ne izlaziš nekoliko sati i da ti se uzmu pare. Kada se umoriš od obilaženja radnji, sedneš u kafeteriju da se osvežiš i prikupiš snagu, gledajući ljude sa rukama punim kesa. I nastaviš dalje jer — kupuješ očima. I ono što ti ne treba. ”
U tom trenutku nisam ni slutio da će jedan od šoping molova izrasti u mom neposrednom komšiluku.
Možda je preseljenje holivudskih scena u kolaže nezavisne produkcije poslednja dobra ideja koja opravdava postojanje te produkcije. Ma, jeste sigurno. Odavno sam čvrsto verovao da Holivud u sebi ipak krije još jedan argument valjanosti. I, evo ga… Zapravo, postmoderne metode su uvek rešenje kada kreativnost zapne ili se pretvori u svoju negaciju, kao što se u Holivudu odavno desilo. A pride je i isplativo. Ako ne verujete, pitajte Gorana Bregovića. Ali nećemo sad o njemu: postoji u postmodernizmu zanimljiviji pristup od lopovskog, a posledice humanije od finansijskih.
Dakle, obratite pažnju na ovaj video. Traje oko devet minuta i zavređuje da na njega usmerite svoju pažnju.
Dođe tako student u veliki grad, pa se zateleba u lepe cure. I taman da startuje jednu od njih, kad…
Jes’ reklama, ali – kapa dole.
Vožnja bicikla: pomalo zaboravljena delatnost. Sasvim zaboravljena umetnost. Potpuno zaboravljeno uživanje.
Mučno je bilo snalaziti se sa ograničenim resursima na Divljem zapadu. Nimalo romantično kao u holivudskim filmovima (“…da sam Šeeeeeeejn…”). Ova priča o dvojici junaka je zanimljivija od skoro° svakog vesterna koji se pojavio u poslednjih 30 godina.
Znate li šta je ovo?