Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Sediš tako u parku, tu stoje nekakva vrata (dekadencija kao opšte mesto u društvu: više ne znaš da li je to neka komunalna sprava ili umetnička instalacija), dođe neki ludak, prođe kroz vrata i… I nema ga više.
Ne propustite epski komentar na 1:50. 
A sad…
Volite li čokoladu? Jeste li ovisnik o čokoladi? Vodite li računa o svojim zubima?
To neki zovu i zbunologija, mada uočavamo da je to više umetnička nego naučna disciplina…
Je li vam se desilo da na benzinskoj pumpi promašite stranu za sipanje goriva u kolima? Poznajem osobu koja je donedavno mislila da se levci za sipanje goriva nalaze na obe strane vozila. To bi pomoglo ovoj gospođi:
Ne treba se čuditi. Neki ljudi su prirodno netalentovani za osećaj prostora. Imaju ti ljudi i druge vrline, ali o njima ne vredi raspravljati.
TV reporter mora da bude stamena ličnost, neko ko zna posao, kadar stići i uteći i na strašnom mesti poSTAJATI.
Šta da se radi. Njega su u školi dugo uvežbavali da izdrži do 8 tona droge na lomači, a tu je bilo 8,5 tona. Rečju, skenjalo ga 500 kila droge na lomači. Prema tome, nije smešno. 
Aj’ malo metafizičimo.
Niste se bavili temom “kuda ćemo posle”, jer niste imali potrebe za tim. Doduše, kada ste izgubili dragu osobu, imali ste svojih pet minuta nasamo sa idejom o tome da je ta osoba otišla na Neko Bolje Mesto i da tamo nema više ni briga ni patnji, ni žurbe ni stresa, ni novca ni briga, ni juče ni sutra. A onda vas je neko cimnuo za rukav i već sledećeg trenutka ste opet razmišljali o neumitnostima i izgubio se sanak pusti.
Ali, čekaj malo: scenariji “šta biva posle” se polako približavaju stvarnosti i samo je pitanje kada će iz već obrađene teme u SF-u preći u domen mogućeg, pa verovatnog i, najzad, realnog. Međutim…