Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
U nedeljno jutro, tema koja je više od onog što većina nas želi da primi u sebe. Poezija! I to kakva! Nemojte da bežite: obećavamo vam veliko zadovoljstvo. Prpeustite se slici i reči.
Baci preko celog ekrana i uživaj u HD kvalitetu. Vidimo se kroz četiri minuta.
A onda, i u slovnim znakovima, na dva jezika.
Ne, ne mislimo na one prve tri patetične noći krajem marta 1999, kad smo sprovodili zamračenje prozora, kao što su nas učili na časovima ONO i DSZ, ne bismo li prevarili bombardere. Mislimo na spontano zamračenje u kome odjednom ostajemo bez svog osvetljenja u noći, ama iz bilo kog razloga.
Kako bi izgledala noć pod vedrim nebom kada bi jedan velegrad prestao da osvetljava sebe i sve oko sebe? Ništa se ne bi videlo? Ili bi se, može biti, ipak videlo sve? Neko je to istražio. I evo hipotetičkog rezultata koji ne bi bio daleko od stvarnosti.
(Ne grešite dušu: razvucite ovo preko celog ekrana i gledajte kako dolikuje.)
Kratki film koji je pred vama predstavlja prostu, ali prelepu viziju moguće budućnosti u kojoj Čovek osvaja Sunčev sistem. Ove slike su zasnovane na naučno utemeljenim idejama i konceptima mogućeg sadržaja budućnosti koja ne mora da bude predaleka, ako se ikada desi. I da ne zaboravimo: ove slike su derivati fotografija načinjenih u Sunčevom sistemu.
Do sada smo ovo viđali samo na crtežima: najzad je u prirodnom habitatu snimljena živa ribetina iz dubokog mora koja ima svetiljku na čelu.
Ovo “ribetina” je samo uslovna kategorija, jer ova riba udičarka je velika tek oko 9 cm.
Ovaj video zapis se može smatrati revolucionarnim. Koliko malo znamo o životu u moru, pokazuje i procena okeanologa (koju sad ne mogu da nađem online, grrrr!) da ne poznajemo više od 10% morske faune – ako i toliko.
Jeste li se ikad raspravljali sa nekim saputnikom u avionu o sedištu do prozora? Volite li uopšte da gledate kroz prozor dok letite? Stanari Međunarodne svemirske stanice kažu da vreme provedeno u kupoli, vidikovcu stanice, ne može da se uporedi ni sa čim. Viđali smo već mnoge sjajne video snimke sa tog prozora, nego hajde da se na čas zabavimo idejom o doživljaju gledalaca.
Šta biste dali da možete da doživite ovakvo iskustvo?
Parafraza: Star Wars Episode VII u zamahu radova.
Najbolji detalj je na kraju.
Naši stari znanci iz Veritasijuma i ovog puta se suočavaju sa nekim bitnim kosmološkim pitanjima. Ovog puta, ta pitanja se odnose na vezu između brzine širenja kosmosa i brzine svetlosti.
Recimo… Postoji li logično objašnjenje za činjenicu da relativna brzina između dve udaljene tačke, nama na suprotnim stranama horizonta, zapravo iznosi 2c? Kako to? Postoji li i ono što ne vidimo? A gde je to?
Samo polako.
Pratite li seriju “Cosmos: A Spacetime Oddysey“? Mala je verovatnoća da ćete u dometu televizije koja može paušalno da se gleda na kablovskim kanalima pronaći išta pametnije i bolje spremljeno. Pričali smo već o toj seriji, nema potrebe da se ponavljamo. Danas opet skrećemo pažnju na sporednu, ali hvale vrednu dimenziju potpunog angažovanja resursa najmodernije zamislive video tehnike u funkciji ilustrovanja priče koju mirne duše možemo nazvati besprekorno ispričanom.
U nedavno emitovanoj, jedanaestoj epizodi pod naslovom “Besmrtnici”, Neil deGrasse Tyson je, ni manje ni više, prošetao pored jednog kratera na Marsu. Pogledajte.
Kapa dole autorima. Kapa dole.
E, a zašto se simpatični voditelj tamo zatekao i o čemu je tada pričao? Moraćete malčice da se potrudite da biste to saznali. Blago onima koji to već znaju.