Od kada me je Bob Dylan ubio sa poslednja dva izdanja (ukupno 5 diskova sa obradama starih šlagera) malo mi se cela priča oko albuma koji se bave coverima već poznatih pesama smučila. Takva sam izdanja zaobilazio u širokom luku ne želeći da se ponovo razočaram u ljude čiji rad poštujem. Možda sam propustio i nešto vredno slušanja, ali sam odavno naučio da nemamo dovoljno vremena da čujemo, pročitamo, odgledamo sve što nas zanima…
Sve dok nisam video najavu za novi album Ane Brun.