Tag: ljudi

Horovođa

Apsolutno, neophodno, moralno (mora se!) i pre svega, ovo čitajte četvrtkom popodne, zato.

Kažu da je Mark Twain rekao: “Never try to teach a pig to sing. It wastes your time and annoys the pig.”

Na srpskom: “Никад немој да учиш прасе да пева. Губиш време и нервираш прасе.”

Na ovo me je podsetio moj dugogodišnji poznanik, omiljeni debatni protivnik i sjajan stručnjak svog posla, keder, bimer i novosadista DK, kad smo pre neku godinu pričali o BIMu u fakultetskoj nastavi, a kao odgovor na moje pitanje zašto ga nema na LinkedInu i drugim mestima gde ljudi sa mnogo manje znanja, iskustva, uopšte KVALIFIKACIJA da pričaju o bilo čemu, raspredaju priče i pišu hiljade poruka.

Ja ga poslušao, i lakše mi je…

Zeleni se

Nastavite sa čitanjem… “Horovođa”

Čekerevac nije matematičar

Subjektivan sam, pa šta.

Pošteno govoreći, nije lepo reći da se ne može bogznašta očekivati od teksta koji potpisuje kakav Čekerevac. To mu dođe nekakva ad hominem formulacija, neprijatna generalizacija, nekakvo nakurčeno očekivanje da samo ovi ili oni Hadži iz kruga dvojke umeju da čitaju i sledstveno da pišu. Ne radi se o tome, svakako, ili se bar o tome ne radi u mom slučaju. Nezgodacija nastaje kada se uoči pravilo – a ljudska su bića jako, pa čak možda i previše – dobra u uočavanju obrazaca. Tako čovek dobre volje mora da primeti da postoji korelacija između rogobatnosti – takoreći prekodrinosti – prezimena i pada kvaliteta pisanja.

E sada je pravi trenutak da, pogađate već, pustimo muziku da bismo bistrili problem.

Nastavite sa čitanjem… “Čekerevac nije matematičar”

Lovačke priče vozača S.: Dico, a ča će nama ostat?

…mtimajkublesavu, kako to voziš! A, vidi budalu, jebote!… Kako to misliš “dugo u levoj traci”? Pa, nisam ja… Nego, ako hoćeš da odete negde van Pule kad stignemo, nema problema, samo reci, znam ja da ima tu tih vinarija, ono vino, belo, kako beše… Evo ga opet, pa gde ćeš, čoveče!…. Kako kažeš? Da, malvazija, ej, pa bio sam ja tuda ko zna koliko puta, gde sve nisam bio, i tamo ono mesto što si pominjao, da, to što si rekao da si bio, Medulin… Kako, Motovun? Ne zn… Da, ma naravno da znam… Nego da ti ispričam kako sam donosio vino sa Hvara u Beograd… I crno i belo!

Pazi ovako.

Pazi ovako.

Nastavite sa čitanjem… “Lovačke priče vozača S.: Dico, a ča će nama ostat?”

Lovačke priče vozača S.: Ja i Stiv, nokat i meso

I šta veliš, idete na koncert? Kako se taj zove? Da, čuo sam, kako da nisam, eh, kad sam ja vozio gitariste… I u kojoj sali svira? Ma, obišao sam ja to sve po Evropi… A, u Areni svira! Pa kako, je l’ ima tamo struje? I kažem, ej, kad sam ja vozio sve te muzičare po Evropi! Ima jedan, taj je, kažu, treći najbolji gitarista ne svetu, njega sam vozio, ej, pa gde sve nismo bili, ne znam da li znaš, zove se Stiv Vej, kažu da je on… Vidi, vidi ovog idiota kako vozi, gde ćeš majku ti je…. I kažem, vozio sam ih sve! A kako kažeš da se zove taj tvoj gde vi sad idete? Ma da, znam ga, Amerikanac!… A, Englez!

Pazi ovako.

Pazi ovako.

Nastavite sa čitanjem… “Lovačke priče vozača S.: Ja i Stiv, nokat i meso”

Mestimično oblačno

Dugo se premišljaš, računaš, ponovo računaš, preračunavaš, procenjuješ nepoznate troškove, odustaješ, čekaš jutro budan, tražiš razloge za i protiv… I onda odlučuješ, jer ako ne probaš, nećeš ni uspeti. A znaćeš samo ako probaš.

Nastavite sa čitanjem… “Mestimično oblačno”

Pozdrav osmom Samuraju Skoja

Dobri naš narode,

Ove trivijalne večeri, na Suštini pasijansa se dešava jedna sasvim netrivijalna stvar: predstavljamo vam novog člana naše male autorske družine, osmog po redu priključenja.

Đorđe Grujić AKA dJOLE Corto ume i sam da se predstavi:

Nastavite sa čitanjem… “Pozdrav osmom Samuraju Skoja”