Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Hajde, priznajte: kakav vam je rukopis? Koliko biste bili spremni da sada, ovog časa, odete na sastanak / prezentaciju / predavanje i da tamo hvatate beleške naliv-perom, sopstvenim rukopisom? A koliko bi vam vremena trebalo da rukom nacrtate neko zaglavlje svečanog dokumenta?
Ovom čoveku to nije problem. Problem čovečanstva je u tome što je on jedan od tek nekoliko ljudi na svetu koji su održali veštinu crtanja i pisanja perom na nivou vrhunske primenjene umetnosti.
Encyclopaedia Britannica je iznenađujuće škrta prema pojmu medijum. Prvi na njenom spisku je termin medium (occultism), koji, očigledno, opisuje biće sposobno da komunicira sa svetom duhova, a to posebno u stanju transa. Tek na četvrtoj stranici pretrage nailazimo na upotrebu reči medijum u fizici, u okviru priče o Braunovom kretanju, gde se molekuli dve supstance, jedne rastvorene a druge medijuma rastvarača, mešaju. Kako bilo, reč medijum u fizici jasno označava okruženje u kome se odvija neki proces. Naše iskustvo očekuje da se svaki proces odvija u nekom medijumu: nekom čvrstom teku, gasu, tečnosti. (Tokom devetnaestog veka fizičari su čak bili ubeđeni da i elektromagnetski talasi moraju da se kreću kroz neki medijum, koji su nazvali etar. Fizika dvadesetog veka je pokazala da etar ne postoji, ali da medijum u kome se kreću elektromagnetski talasi postoji i naziva se gravitaciono polje, što pojava koju mi uočavamo i zovemo prostor. Ali to je neka druga priča).
Pogledajmo pre svega šta se događa ako se jedan medijum (voda) nađe na putu elektromagnetskim talasima na koje su naše oči osetljive – drugim rečima, svetlosti.
Danas bez marketinga nema uspeha na tržištu. Apsolutni je imperativ da ovladate osnovnim principima, metodama i tehnikama marketinga u svakoj prilici, u svakom kontekstu. Elem, sve je postalo prodaja, pa nemate kud nego da se privolite sveopštem obrascu. Najzad, šta vas košta da probate? Možda se pokaže da vam je baš to nedostajalo.
1. Direktni marketing
Ugledaš zgodnu devojku na nekoj žurci, priđeš joj i kažeš da si jako bogat, ponudiš joj brak.
2. Oglašavanje
Dolaziš na žurku sa prijateljem, spaziš zgodnu devojku, pa pošalješ prijatelja da joj kaže da si jako bogat i da joj nudiš brak.
“Molim vas, ubijte me.” Robot je počeo da jeca.
“Molim vas, ubijte me”, molio je. “I upotrebite moje delove da napravite sebi čestitu lampu za čitanje. Dođe mi da se pojedem kad vidim kako pokušavate da čitate pri nedovoljnoj svetlosti te čkiljave lampe pored klozeta.”
Pokušavao sam da ignorišem njegove molbe, ali u srcu sam znao da je u pravu.
– * –
Hajde sad, baš da ne prevodim svih osam.
Izvinjavam se Džesiki što je koristim za ovako tešku temu, ali sama je kriva kad je naišla i ne pušta…
Televizijski film Field of Dreams na prvi je pogled standardan uradak Amerikanca Kevina Kostnera. Glavnog junaka, zaljubljenika u bejzbol, seljaka iz Ajove, besnog na svog oca i željnog šezdesetih, kontaktira Vrhovno Biće i tera ga u stanje koje se prividno ne razlikuje od dobrog starog biblijskog ludila što na sinove noževe poteže: u pravljenje terena za bejzbol preoravanjem kukuruza, u nemogućnost vraćanja hipoteke na imanje, u potragu za šakom dobrih ljudi kojima je učinjena nepravda širom Amerike. Zauzvat, porodica glavnog junaka ima ekskluzivno pravo da svakog dana gleda najbolje igrače (odnosno njihove duhove) koji su ikada kročili na četvrtinu kruga. Dramatičnost situacije, oličenu u bankarskim papirima koji stižu na naplatu (a kojima neutešno po vazduhu mlatara zet glavnog junaka), ćerka glavnog junaka, jedno petogodišnje dete, razrešava sledećim rečima:
Ljudi će dolaziti. Sa svih strana. Odlučiće da proputuju, razumeš? Dolaziće u Ajovu za vikend, a pošto će im biti dosadno, poželeće da nam plate. Kao da kupuju ulaznice. Da bi gledali utakmicu. Sve će biti kao kada su bili deca, pre mnogo godina. Moći će da se prisećaju kako je nekada bilo. Ljudi će dolaziti.
Audaces fortuna iuvat, kaže latinska krilatica: hrabre sreća prati.
Evo jednog odličnog primera.
Setićete se, nadam se, priče o Snežani Radojičić, cikloputnice na putu oko sveta koji traje već četiri godine. O njoj smo pisali već dvaput na Suštini pasijansa (ovde i ovde), a nisam baš siguran zašto to nije češće. Jer Snežanini putopisi imaju snagu avanturističkog filma, pri čemu to nije nikakav film, već realan život nekog ko je odlučio da mu planeta Zemlja bude jedino precizno odredište.
Te avanture možete pratiti na Snežaninom blogu, gde piše povremeno, kao i na fejZbuku, gde iz dana u dan saznajemo detalje avanture koja traje.
U času kada pišem ove redove, Snežana boravi u Džakarti, u Indoneziji. Ona tom ostrvskom zemljom putuje već sedam meseci (sa malim izletom u Istočni Timor – em dodatna avantura, em dobar manevar zbog birokratije viznog režima), a ovih dana je upravo dobila vizu za Maleziju, u čijem kontinentalnom delu je već bila. Ovog puta, uskoro kreće na ostrvo Borneo, gde će zakačiti i Bruneje!
No, moram da vam kratko prepričam kako hrabre sreća prati, a ravnoteža se uspostavlja preko svake nade, na primeru onog što je Snežana doživela tokom nekoliko poslednjih dana.
I tako, dok se neko pita koja je čija nadležnost i ko bi trebalo da uradi ovo ili ono, vreme prolazi, ptičice cvrkuću, a oko nas vlada sveopšte rasulo u kojem se vrednost nečemu utvrđuje na osnovu odabrane pripadnosti.
A onda se neko setio starog prijatelja iz vremena kad je vazduh bio čist, seks prljav, a televizija prozor u svet, pa ga docrtao.
Imam utisak da bolju ilustraciju naše stvarnosti nije moguće postići.
Imalo bi se tu još štošta reći, ali nema ko da sluša. Ima dobrih ljudi koji odmereni pritisak na svoje mišljenje doživljavaju kao napad na svoj ego. Grehota.
Ne bi trebalo da propustite blog Incidental Comics. Reč je o strip-radovima nezavisnog ilustratora Granta Snidera. U seriji ovih stripova koji su najčešće dugi tačno jednu tablu, ovaj umetnik istražuje mesto umetnika u svetu oko sebe, svoje strahove i ideje, traži prostor za stvaranje zaranjajući u sebe samog.
Teška je to putanja. Verovatno vrlo trnovita. Ali ovaj momak postiže dobar rezultat.