Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Za slučaj da ste ostali poslednja osoba kojoj nije prosvetljen ovaj prilog čak ni nakon što je obišao planetu najmanje devet puta, prilažem ga ovde.
Potrebno je malo više svetla, pa rekoh, zgodno je ispitati i oprobati tehniku.
Jedino je nezgodno to što će neki…. Joj… Bolje da ćutim. Evo, ćutim.
U tablicama piše “dete ima da pojede toliko i toliko” i nema spavanja!
Ajde, luckaj… luckaj… Luckaj, jebote, šta spavaš! Luckaj!
Idiotima koji ovako muče rođenu decu bih izvadio krajnike. Bez anestezije. Kroz dupe.
Danas počinju Dani ludaje u Kikindi. Kiša će padati samo noćas, što je zgodno – ako već mora da bude kiše.
Neću da vam pričam mnogo: reč je o veselom okupljanju u karnevalskoj atmosferi; jedino doba godine kad građani Kikinde pozitivno polude (inače smo ludi zapravo). Umesto priče, spremio sam vam izbor od oko 120 fotografija iz moje lične arhive Dana ludaje.
Ne, fotke nisu ovde, nego sam ih postavio na Google+. Evo linkova (klikni na sliku ili tekst):
Prisećamo se Stiva Džobsa kroz jedan od najboljih govora koje je ikada održao. Zapravo, jedan od najboljih govora koje sam ikad u životu čuo.
Poslušajte.
Mogli ste da volite ili ne volite Apple, Mac platformu, sve one gadžete. Ja sam od onih koji nikad nisu hteli da prihvate hajp proizvoda kompanije Apple. Ali, barem je u jednom postojao konsenzus svih – i ljubitelja i protivnika: Steve Jobs je bio genije. Imao je nesvakidašnji osećaj za tehnologiju, za tržište, za pravi trenutak i, da se ne nikad ne zaboravi, za vrhunski stil koji je ugradio u proizvode koje je smislio i kojem se niko nikada nije primakao.
Mr Burns je pobrkao lončiće, ali ne mari. Ramones su se pobrinuli sami za sebe.
Jeste li gledali ovu epizodu “Simpsona“?
Eto, izgleda da se ovako nešto neće ponoviti. Produkcija serije The Simpsons je u zavadi sa šestoro glumaca koji daju glasove glavnim junacima, jer oni neće da prihvate da im se plata za 22 radne nedelje godišnje smanji sa 8 na 4 miliona dolara. Moguće rešenje je i prekidanje produkcije… I to posle 23 godine, i to bez i najmanje naznake opadanja popularnosti serije.
Da ne bude zabune: osam miliona po osobi.
Kuda ide ovaj svet?…
…Osam godina. Devet godina. Deset godina. Jedanaest godina.
Moj prvi utisak posle 5. oktobra 2000, nakon što je splasnula euforija, beše neverica činjenicom da je posao stao. Bila je to cena činjenice da se u firmi u kojoj sam ta radio niko nije bavio politikom.
Citat dana dolazi od onog koga ovih dana mnogo spominju, apsolutno ne razumevajući da čovek nije ničemu kriv i da to zašto ga pominju nema blage veze za životom.
Neće svet uništiti oni koji čine zlo,
već oni koji ih posmatraju i ne preduzimaju ništa.
Albert Ajnštajn
To su osobe koje ja, pride, nazivam “Oni Koji Konstatuju”. Prepoznajem nekoliko podvrsta te socijalne bagre:
