Tag: ljudi

Malo, hm… avio-akrobatike iznad Velikog kanjona

I dok ja tako čekam hoće li NG stići sutra i hoće li ga novi poštar zgužvati kao što ga je stari poštar gužvao, hajde da se jošte malo pozabavimo naslovnom temom septembarskog izdanja… Uživajte.

Ima jedna stvar koja me fascinira više od svega, i u ovom slučaju i kada beše reč o onim ludacima sa odelima-krilima. Elem, ti ljudi su očigledno spremni da poginu ako nešto krene po zlu, samo da bi zadovoljili svoju strast za letenjem. Meni to govori dovoljno o tome šta se dešava u njihovim glavama dok, bar na čas, prkose prizemlju za koje je ljudski rod predodređen.

Još uvek smišlja šta prvo da kaže

Boktemazo, koji je ovo heroj!

Važno da je on zauzeo svoje ime na G+, a posle ćemo da vidimo i ostalo...

Još pedalj do pola miliona pratilaca, a on ni “Hello, world!” da kaže! Disappointed smile

Mada, mogu da razumem čoveka: nije mu lako, pogotovo sad kad sam ja počeo da agitujem protivu fejZbuka a u korist Gugla plus. Angry smile

Mark Zuckerberg  je, zapravo, učinio ono što je morao, a ne što je hteo. Valjalo je da rezerviše svoje rođeno ime na mreži koja će da pregazi njegovu baš zato što bi se u protivnom pojavo neki ludak koji bi imitirao njegov identitet… Just kidding

Već viđeno. Štaviše, desilo se i meni… Nyah-NyahSmile with tongue out

Nastavite sa čitanjem… “Još uvek smišlja šta prvo da kaže”

Pažljivo sa vatrom!

Citat dana dolazi od nepoznatog autora, a svodi se na veoma duboku misao o efemernosti života. A posle se bavimo naizgled povezanim temama, sa tačno sedam njih.

Osoba popaljive prirode...

Daj čoveku vatru i biće mu toplo
do kraja dana.
Postavi čoveka na vatru i biće mu toplo
do kraja života…
(nepoznat autor)

Jesam li zaboravio da pomenem da citat sadrži morbidni prizvuk? Nisam? Izvinjavam se. Izvinio bih se, čak bih se i izvinuo, nego me malo bole leđa.

– * –

Offtopic 1: Kad pomenuh vatru… Jeste li pripemili ogrev za zimu? Kako se grejete? Ja već dve zime biram najjeftinije grejanje: električnu struju. Živim u bogatoj i prebogatoj državi u kojoj je grejanje na struju upola jeftinije od grejanja na gas. Ima se, može se.

Nastavite sa čitanjem… “Pažljivo sa vatrom!”

Pozivnice za Gugao plus (AKA Google+)

Ako je kome potrebna pozivnica za Google+, neka se ne ustručava da je zatraži. Pošaljite mi lični zahtev na adresu e-pošte koju već znate ili na [drgrba AT drgrba TAČKA info].

A može i ovako: samo kliknite ovde i sve će se nekako već rešiti samo od sebe 😀

Jeste, mislim da je vreme za veliku seobu sa onog go**eta od fejsbuka na drugo mesto. Ama, bilo šta će biti bolje od neurasteničnog ponašanja razvojnog tima i glupih odluka u tzv. unapređivanju interfejsa na fejsbuku. Osim toga, udaviše lajkavci i oni koji u životu nisu napisali ništa suvislo. Na stranu prekrajanje istorije, po čemu su neki fejsbuk-manijaci veoma skloni. Richard Wells' Photography - Geese with Edinburgh Backdrop (fotografija je preuzeta odavde; nikog nisam pitao za dozvolu)

Kako uspeti uprkos obrazovanju

Moram da vam skrenem pažnju, bitno je.

Nailazeći na zanimljiv skup članaka o obrazovanju u časopisu “Vreme”, Boris, stalni posetilac i budno oko Suštine pasijansa, poželeo je da priloži link ka PDF verziji na netu. Umesto da me isprovocira na novu temu, a ja za probleme u obrazovanju uvek imam sluha, Boris se setio jednog starog priloga u kome citiram Igora Rilla, glodura srpskog izdanja časopisa National Geographic.

Sadržaj tih članaka je suviše važan da bih ga prepustio vašoj (ponekad škrbavoj) pažnji u arhivi komentara u starim prilozima. Zato vam savetujem da ih pročitate. Sad. Odmah.

Evo linka: http://www.vreme.com/download.php/system/storage/pdf/1077obr.pdf

Obrazovanje ili propast.. Hm... Obrazovanje? Propast? ILI?...

U šta se ovaj svet pretvorio, ovog časa bih mogao da opisujem isključivo primenom vaskolike palete termina iz srpskog mitološkog rečnika (kasnije je deo tog korpusa prenet u onaj patetični srpski poslovni rečnik, koji nije ni blizu primeren svakoj prilici). A nešto mi naspelo da danas budem pristojan; ‘beš mi sve ako znam koji mi je andrak.

Uzgred budi rečeno… Važi za Borisa, a važi i za druge: kad naletite na ovako važne teme, tresnite mi ličnu poruku na adresu koju znate ili na [drgrba AT drgrba TAČKA info]. Zar mislite da ću ignorisati valjane predloge za prilog ili komentar? Dakako da neću.

…Uostalom, ja još trpim traume od one epizode koju sam opisao u komentaru na stari prilog.

(tnx Boris)

Dokaz izvučen iz filma

Nova dimenzija legendarnog Kjubrikovog filma: scena se koristi kao dokaz na sudu!

Steve Jobs se povlači. Opet. Možda je poslednji put.Najaktuelnija priča koja se tiče kompanije Apple Inc. je ona o povlačenju Stiva Džobsa sa kormila firme. Pa dobro, baš me briga za to. Čovek je ispunio svoju viziju, očigledno, uspeo je da prenese kult ličnosti u kult tehnike – a Mac evangelisti mi ponekad zaista izgledaju kao sledbenici kulta, samo im još fale “Kula stražara” i marketing od vrata do vrata – i to će biti tako kako će biti.

Želim dobro zdravlje čoveku. Nadam se da će uspeti da ga kupi svim onim i te kako zarađenim novcem. U Americi drugačije ne biva: ko može da plati, preživi.

Harizma Stiva Džobsa je jedno, a paranoja kompanije sasvim drugo. Mnogi su primetili neverovatno nervozno ponašanje kompanije Apple Inc. na sve teme koje iole bacaju mrlju na njihov principijelni stav da mora biti onako kako oni kažu, i to, po mogućstvu, tako da se načini slika kako je svet počeo baš tako što je Apple nešto smislio.

Prvi miš Douglasa Engelbarta; prototip iz 1963. godine.Džabe se Apple upinjao da objasni kako je Microsoft maznuo interfejs za Windows sa Mac OS platforme, kad danas i deca znaju da je miša prvi napravio Douglas Engelbart, a da je grafički interfejs prvi put stvoren u Xerox PARC laboratoriji (a Apple ga je, doduše, prvi primio kao koncept). A sve posle toga: već viđeno, braćo, u svim sferama industrije – i ne samo industrije. Svi liče kao jaje jajetu i najbolji nije nužno i najuspešniji (ako ne verujete, pokušajte da gledate i slušate MTV jedno popodne i biće vam jasno).

Ali, Apple je svesrdno preterao nakon što je tražio zabranu prodaje tableta Samsung Galaxy Tab. Navodno, Samsung je maznuo koncept koji je Apple prvi pružio kroz svoj iPad. Srećom, ova budalasta parnica je okončana spektakularnim kajlovanjem: predstavnik kompanije Samsung je na ročištu prikazao insert iz filma 2001: A Space Odyssey (1968) Stenlija Kjubrika u kome se lepo vidi da Boumen i Pul koriste tablete dok jedu; jedna gleda vesti, drugi čita novine.

Dr. David Bowman (Keir Dullea)
Dr. Frank Poole (Gary Lockwood)

To je, kažu dežurne tračare, bilo sasvim dovoljno da se tužba odbaci: Stiv Džobs je u to doba imao samo trinaest godina i teško da bi se moglo reći da je ideja o tabletu njegova.

Google u slavu Borhesa

Pre tačno 112 godina, rođen je Horhe Luis Borhes, jedan od najvećih književnika dvadesetog veka. U to ime, Google je obelodanio prikladni doodle.

Horhe Luis Borhes (1899 - 1986)

Borhes je jedan od mojih junaka literature. Što bi rekli, “drugovi Markes i Borkes” su među najzaslužnijim što sam osamdesete proveo čitajući mnogo dobrih knjiga. Čitao bih i danas sa istim žarom, ali još nisam dosegao sposobnost organizacije života. Ključ je, izgleda, u tome što sam tih godina živeo na belom hlebu, a danas moram da se borim. Ali, da ne skrećem pažnju na sebe i svoje probleme povodom čitanja…

Čita li te još iko, o Majstore od Reči? Znaju li ljudi išta od onog što si im pružio?Volite li Borhesa?

Pitanje, pretpostavljam, ima smisla postaviti samo onima koji nisu mnogo mlađi od mene ili onima koji su stariji. Generacija moje Ane možda i ne zna ko je Borhes. Ostao sam zapanjen: pogledajte koliko je bolno različit obim sadržaja članaka o Borhesu na engleskom i na srpskom. I zamislite se: zašto je to tako?…

Godine prolaze, a ja gledam kako ljubitelji dobre knjige u mladoj generaciji postaju retki kao pande. Ne vredi mi da kukam nad onim što država (ne) preduzima tim povodom, jer će se ispoljiti pojava šupljeg kao bitnog, trivijalnog kao misaonog i lažnog kao pravog. A to su mnogo veći problemi… Čak i u odnosu na činjenicu da danas čitaju samo oni koji ne moraju da brinu za svoju egzistenciju i koji, istovremeno, imaju kulturu težnje ka stalnim obrazovanjem. A takvih je ovde tako jebeno malo da mi uopšte nije jasno kako biblioteke uopšte opstaju. Verovatno po inerciji, božemesakloni.