Dobro veče, gospodine Valdhajm

Ako je bio spreman da rečima povređuje prijatelje, zamislite šta je ovaj čovek tek bio spreman da uradi ljudima koje otvoreno mrzi.

Kada sam bio mali, puno sam slušao o grupi The Velvet Underground. Stariji pametni i knjiški ljudi sa kojima sam u to vreme stolovao u kafani su ispredali zanimljive priče o njihovom stvaralaštvu. Uspeo sam da se dokopam i njihovog dvostrukog vinila koji je predstavljao presek njihove karijere i… Ništa se nije desilo. Niti mi je u to vreme prijao zvuk same grupe, niti pevanje koje je više bilo nalik recitovanju, niti sam mogao na tada slabom engleskom da prokužim reference i jezičke vratolomije u pesmama koje je Lou Reed ispaljivao.

Bilo mi je potrebno vreme da odrastem.

Nastavite sa čitanjem… “Dobro veče, gospodine Valdhajm”

Žive aveti noćnog Njujorka

Mogao je da provocira koliko hoće, nisam se primio na to. Osim u slučaju dve pesme.

Vrag će znati kako je počelo moje ignorisanje opusa tog čoveka. Slušao sam pomalo Velvet Underground u mladosti, onda kad je vreme da se stvari saznaju, no beše to tek toliko da im sam odredim mesto. Slušao sam i neke njegove solo radove. Obraćao pažnju na tekstove i kapirao vibraciju vremena koju je on uspevao da zabeleži kao niko pre njega, a mnogi posle njega – jer baš njega su mnogi hteli da kopiraju, a nekima je to čak i uspevalo.

Kapirao sam njegovo mesto u konstelaciji rock’n’rolla, ali što ono kažu hipsteri u NVO okruženjima kada nemaju muda da se potuku: nisam mogao da se složim sa njegovim metodama.

Nastavite sa čitanjem… “Žive aveti noćnog Njujorka”