Nismo blagonavreme obeležili Dane Ludaje. Presušio flomaster. Zametnuo se kalendar. Bili smo zauzeti, jeli smo ludajnače, kao što ćemo i danas. Koje i vama želimo.
Prijatan nedeljski ručak vam želimo.
Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Навикли смо да нам све касни, па кад након четири узастопна новембра најзад падне ваљан снег, ником ништа. Него ударимо у носталгију за летом. А летос, е, родиле лудаје.
Оно нису само лудаје, било је и пешес фела тиквица и тих цукинића и како се све не зову, једино ваљда натегаче нисмо запатили. Имамо и рекордера.
У чему је проблем са оваквим фоткама? Светло није, лепо се наместило, сутон, плави сат, боје се згуснуле. Композиција – калај работа, паркирам ону једну вертикалу у усправни златни пресек, средину лудаје у водоравни, зелениша около колико мислим да треба, готово.
У чему је онда проблем?