Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Prvo ti se učini kao neka mala, sporedna misao. Ona je pomalo uznemirujuća, ali to pripišeš umoru, pa nastaviš dalje. Kad, evo je opet. I ne pušta. A onda: kada primetiš da te je misao obuzela, već je kasno i sada ne možeš da je se otreseš.
Tada počinje agonija.
Sestre Ross su opevale i, uh, odigrale nešto u slavu salate od krompira. To možda deluje blesavo, ali beše vreme kad je krompir bio važan…
A šta reći!
Vreme je za ispiranje moz… uh, k-hm… Aj’ ponovo.
Vreme je za moralno-političku poduku o ponašanju starešine JNA, jer primećeno je da neki drugovi sprovode devijantne i neprihvatljive ideje.
Jedan od najčešćih stereotipova jeste pominjanje kameleona kao životinje koja menja boje shodno ambijentu. Sad, manje-više ta osobina, mada je fascinantna, nego zaboravljamo drugu osobinu te zanimljive živuljke, onu po kojoj je kameleon možda i šampion u životinjskom carstvu. Pazi sad.
Vi vrlo dobro znate da mi nemamo običaj da vas opteretimo predugim jutarnjim video sadržajima, osim možda ponekad vikendom. No, hajde da ne kvantifikujemo sadržaje, nego da ih objašnjavamo po poželjnosti neke poruke koju nose: možda je zarad neke važnije poruke potrebno uložiti malo više vremena.
Možda 97 minuta?
Što t i je tehnika: pazi sad.
Ovo je dramatična beleška o tome šta se dešava kada se nađeš u potrebi da se boriš prsa u prsa protiv Fajgeljeve babe kako bi odbranio umetničko nasleđe sveta.
A sad sledi naravoučenije.
Borba dala.
A šta ste mislili – da ćete se izvući za Dan mladosti? Ne, neeeee…
Ko god je sumnjao, da više ne sumnja.
(Ma, gde zaturiše to Tiletovo pismo?)