Domaće

Retki su oni koji posle pedeset godina rada uspeju da zadrže vitalnost i imaginaciju koja ih je krasila u mladosti.

Na samom kraju šezdesetih desila se u Britaniji čudna stvar – grupa mladih i talentovanoh muzičara počela je da svira muziku ukorenjenu u domaćem folku (da ne kažem narodnjacima) na elektrificiranim instrumentima. Sasvim neočekivano, prihvatila ih je i rock publika, pa se može reći da su Fairport Convention u tom trenutku izvršili pravu malu muzičku revoluciju. Ubrzo su dobili i konkurenciju – videvši da Fairportima dobro ide, u sličnu priču su se upustili i Steeleye Span.

Nama je ostalo samo da uživamo u radovima obe grupe.

Nastavite sa čitanjem… “Domaće”

Vidim njegovu krv na ruži

Nisu se libili da u sopstvenim pesmama mešaju sve što je dobro iz različitih muzičkih svetova. Izvesno, to se pokazalo kao recept za uspešnu dugovečnost na sceni.

Kada se pomene britanski folk rock, prva asocijacija je grupa Fairport Convention. Oni su, zaista, izvršili neku vrstu muzičke revolucije u trenutku kada su počeli da deluju, a njeni članovi su, listom, ostvarili značajne muzičke karijere gde god da su se zatekli prethodnih pedesetak godina. No, kao i kod one zajednice koju poznajemo kao Canterbury scene, cirkulacija muzičara koji su se međusobno družili, razmenjivali ideje i zajednički nastupali učinila je da je gotovo nemoguće razlučiti gde je ko, kada i sa kim nešto radio i snimao.

Očigledno, nije im bilo dosadno.

Nastavite sa čitanjem… “Vidim njegovu krv na ruži”