Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Država Mali je fantastični rasadnik vrsnih muzičara. No, vizija ovog majstora se širi mnogo dalje.
Zvao me, onomad, moj prijatelj Crni. Ima on običaj da se ne javlja mesecima jer se poslovno smuca po svetu, pa onda sednemo da popijemo koje pivce i rezimiramo gde je sve bio i šta je radio. Po pravilu, uvek me časti sa nekim diskom koji pokupi usput tako da se unapred radujem iščekujući da saznam čime će ovoga puta da me iznenadi.
Zoćko, reče mi, vratio sam se iz Malija.
Retki su albumi koji znaju da me na prepad ščepaju, uvuku u sebe toliko duboko da zauvek ostanu u mojoj glavi, a da pri tome pojma nemam o čemu autor peva. Štaviše, taj detalj nije ni bitan, jer od prvih taktova ove pesme uvučeni ste u magični svet nekog drugog podneblja u kojem caruju isključivo emocije i iskonska lepota.
Šta, niste još pustili? 
Prezauzeti trčanjem u začaranom krugu zarade i potrošnje, pogubili smo okvire smisla. Ponekad nam je potrebno podsećanje koliko malo znamo o svetu na kojem živimo. Jer, budemo li se imalo zamislili, shvatićemo da je otkrivanje sveta dragocena stvar. Jer, ako ništa drugo, na tom putu saznanja o svetu, možda ćemo usput saznati i ponešto o sebi.
Konačno, bez egocentrišnih predrasuda bismo možda razumeli i to da se smisao života ne lovi u besomučnoj potrazi. Smisao života se stvara.
