Pre nego što se zaprepastite, samo jedna mala napomena: ovo nisu živi ljudi. Ovo su animirani objekti. Reč je o novom modulu za program Maya po imenu Miarmy, koji služi za unapređenu kinematiku masovnih scena.
Pa’j sad.
Tag: matematika
Koliko nula? Pročitaj ti to meni naglas!
Analiza optičke varke
Prvo se zagledaš, pa pomisliš “krugovi”, pa se pojavi neki šahovski raspoloženi glavonja da ti objasni kako je tvoje poimanje prostora pogrešno i da je ovde reč o seriji pravih linija.
O čemu je reč? O ovome:
Koliki je Sunčev sistem
Kako nas upozoravaju oni koji o tome znaju, ljudski um nije u stanju da pojmi brojeve veće od 100.000 – preko toga smo zbunjeni i, zapravo, ne umemo da dočaramo veličine i odnose. U tom svetlu, kako bi izgledala činjenica da svetlost sa Sunca putuje preko četiri sata do Neptuna? Ekipa je pokušala da dočara veličinu Sunčevog sistema tako što je za model Sunca uzet jedan prosečno velik grejpfrut.
Znate li kako Lala objašnjava stepene komparacije? Veliko, zdravo veliko, veliko u 15:00.
(Via)
Brže od svetlosti
Naši stari znanci iz Veritasijuma i ovog puta se suočavaju sa nekim bitnim kosmološkim pitanjima. Ovog puta, ta pitanja se odnose na vezu između brzine širenja kosmosa i brzine svetlosti.
Recimo… Postoji li logično objašnjenje za činjenicu da relativna brzina između dve udaljene tačke, nama na suprotnim stranama horizonta, zapravo iznosi 2c? Kako to? Postoji li i ono što ne vidimo? A gde je to?
Samo polako.
Hajde sad da malo pričamo o verovatnoći
Verovatnoća i statistika su matematičke discipline koje su svojevremeno izazvale novi talas razvoja matematičkih teorija, ne manje značajan od onog koji je nastao nakon razvijanja teorije infinitezimalnog računa.
No, nećemo se baviti proračunom verovatnoće da vas u nekom kafiću u Vićenci, u sredu ujutru kad je lepo vreme, neposredno pre prvog srka caffe latte doppio ogrebe gazdaričina mačka po ruci dok se iz pravca šanka, sa zvučnika radio-aparata ljubičasto-zelene boje čuje peta Mokranjčeva rukovet – jer verovatnoća da se to desi je svakako broj veći od nule, što nam je dovoljno.
Nego hajde da ispitamo empirijsku verovatnoću da se desi ovo što se već desilo. Pazi sad.
Nastavite sa čitanjem… “Hajde sad da malo pričamo o verovatnoći”
Zamajac, ergo žiroskop. Nauka, ergo čudo.
S obzirom na to da smo dugo čekali da objavimo ovaj prilog, postoji realna mogućnost da ste ovo već videli na nekom drugom mestu. Ne mari: za čuda koja postoje, na Suštini pasijansa uvek ima mesta. Pa da su sto puta ponovljena.
Dragi moji, čudo zamajca: obrtni moment u akciji.
Nastavite sa čitanjem… “Zamajac, ergo žiroskop. Nauka, ergo čudo.”
Trenutak katarze
Zamisli ovako: baviš se teorijskom fizikom, ceo svoj intelektualni kapacitet uložiš u jednu teoriju zbog koje te najpre gledaju kao ludaka jer tek nekolicina može da razume uopšte o čemu pričaš, a onda, kako vreme prolazi, poneko i shvati teoriju, ali je uglavnom odbaci jer za nju nema dokaza. Sustižu te sede kose i gorčina se lagano sakuplja u tebi, jer si naučnik i sve podvrgavaš sumnji, pa i sopstveno delo. A onda, posle više od 30 godina usamljenosti u svetu koji te samo deklarativno prihvata, dođe ti neki klinac na vrata, pozvoni i saopšti ti vest da si bio u pravu sve vreme, što je ovog puta i dokazano. I ulepša ti dan.
I ulepša ti život.
Taj trenutak je snimljen.