Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ako pratite ove, takozvane, popularne medije (čitaj: TV i internet), primetili ste manje-više potpun izostanak zrelog i inteligentnog humora. Dva su uzroka tome, objasnićemo kad vidite primer koji smo vam pripremili.
Evo šta je ostalo od humora.
Nastavite sa čitanjem… “Mršavi ostaci preostalog humora na planeti Zemlji”
Danas je Uskrs. Po definiciji nedelja, dakle dvostruko opušten dan. Ne žurimo nigde. Zavalite se u fotelju, podesite zvuk na smireno i startujte video:
Šta je sad ovo, majko mila? Nemam pojma. Na Wikipediji grdno nešto piše, ali ništa ne pomaže. Nego, mislim se… Kakve veze ima šta je, sve dok je muzika dobra. Najbolja.
Sećate se, zar ne? Uzmete knjigu iz biblioteke, počnete da čitate, kad na margini stranice osam nažvrljano plavom hemijskom stoji “Okreni stranicu 392”. To i učinite, kad tamo nacrtana ona stvar, kompletirana dlakavim cojones.
Bivalo je tako. To su, kako se kaže, drugačija vremena bila – knjige deblje od 200 stranica ljudi su zaista ponekad i čitali. Poluljudi nisu – i o tome se ovde radi.
(Kad već govorimo bezobraštine, uključite titlove da biste saznali koju državu automatizovani Jućubetov prevodilac koristi umesto nedostajuće ili “nedostajuće” reči vagina).
Šta ja znam. Najlakše je optužiti ljudski rod za sistematski nedostatak inteligencije, čak i kreteni vremenom postaju razočarani svojom okruženošću idiotima. Ja imam alternativnu, premda veoma tanku teoriju: svi su ti loši komentari slični pećinskim crtežima. A kao što je poznato, pećinski crteži su produkt supstanci za modifikaciju svesnosti.
Nije, dakle problem pamet, nego droga. I da, sedenje na ladan beton.
Suština pasijansa se oprašta od tvorca Disksveta.
Ne možemo da odolimo barem jednom odlomku.
Nastavite sa čitanjem… “In memoriam: Terry Pratchett (1948-2015)”
Mi, ovde na Suštini pasijansa, ne govorimo o koincidencijama, nego o sinhronicitetu. To je pojava koju smo odavno uspeli da dokažemo…. Nažalost, samo empirijski, što je loš dokaz za one koji imaju tu lošu, ali korisnu naviku da misle svojom glavom. To, usput, dokazuje i mnoge druge stvari, poput Sterdženovog zakona, koji pominje junak današnjeg priloga.
Pratite pažljivo. Ako vam šta nije jasno, premotajte malo unazad i pogledajte ponovo.
“E vidiš”, reče mi stariji brat mog školskog druga, “ti nikad nećeš biti Pikaso zato što samo voziš taj tvoj bicikl, a nisi se setio da napraviš umetničko delo od delova koje si polomio.”
Nije mi bilo jasno šta ovaj to lupeta, ali nisam se nešto veliko ni trudio da ukapiram. Posle mi je doneo udžbenik iz likovne umetnosti, pa mi pokazao kako je Pikaso zavario guvernal bicikla za zadnju stranu starog sedišta, pa to sad liči na lobanju bivola. I ta skalamerija stoji u nekom belosvetskom muzeju i svi joj se dive.
Kako, molim?
Dakle, večita tema: šta bi se desilo i kako bi to otprilike izgledalo kada bi veliki asteroid zveknuo u Zemlju?
Teolozi su rekli svoje, teoretičari zavere su dvaput obrnuli cajger u svojim objašnjenjima, Holivud je još odavno preterao, gubeći vezu sa mozgom još u prošlom veku… Samo još da vidimo šta o tome imaju da kažu oni koji su jedini pozvani da objasne mogući scenario kataklizme – naučnici.
Evo prikaza. Verovatno je izlišno da vas podsećam šta znači HD slika preko celog ekrana.
Verovali ili ne, može i to.
Uključite preko celog ekrana HD sliku (ili čak 4K ako imate prikladno sokoćalo za prikaz takve slike) i zavalite se. Ah, da: možda ne bi bilo loše da utišate zvučnu zavesu ovog snimka i, eventualno, pustite neku meditativnu muziku koja je vama po volji… (Gde li samo nalaze tu, hm, muziku, da nam je samo znati…)
Pazi sad: 