Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Sad se već malo truckamo, je li tako? Izdržite.
Iskreno se nadam da ste eliminisali televiziju iz svog života ili je makar sveli na razumnu meru samostalnog biranja programa koji je maštovit po suštinskoj definiciji (npr. filmovi), a ne maštovit po nameri indoktrinacije (tzv. informativni program). To je zato što nema više ovakvih programa na televiziji:
Nastavite sa čitanjem… “Deset zvučnih slika (3): Cevasta zvona na cevnom ekranu”
Većina Samuraja voli lik i delo Mikea Oldfielda, a ja mu dođem kao nekakva crna ovca. Uglavnom sam ravnodušan prema njegovoj muzici. Oni “veliki” albumi sa početka njegove karijere mogu da mi posluže, eventualno, kao zvučna kulisa dok nešto radim, jer me ne iritiraju. Silno se zabavljam rečima recenzenata poput “new Oldfield album marking a return to a more organic style of composing”, mada je odavno jasno da je Oldfield u nedostatku pravih ideja sklon da citira i reciklira do besvesti samog sebe. Željno iščekujem neki njegov album pop/rock pesama u kojima najbolje funkcioniše, a koji bi mogao da me demantuje.
Ako ga ikada dočekam.
Sir Richard Branson danas važi za biznis selebritija i filantropa sa zanimljivom karijerom koja je prolazila kroz uspone i padove. Ako mene pitate, najbolji poslovni potez mu je bio angažovanje tinejdžera Mikea Oldfielda da se mota po njegovom novootvorenom studiju i snimucka nešto svoje u slobodnim terminima.
Rezultat znamo.
