Opet gomila raznih rođendana i godišnjica na današnji dan. Zaista bi bio red da ih pomenem, kad sam već saznao za njih zahvaljujući nekim dobrim ljudima.
Da počnem time što juče nisam stigao da pomenem rođendan Erica Claptona: 30. marta je napunio 67. Nikad nije kasno da mu čestitamo, zar ne?
A današnji dan, pun kao oko.
– * –
Na današnji dan 1949. godine, kompanija RCA Victor je promovisala gramofonsku ploču od sedam inča koja se okreće 45 puta u minutu. Možda vam to danas liči na trivijalan podatak, ali revolucija koju je taj format izazvao je bila od presudne važnosti za ono što je uskoro došlo… Ne manje nego radiju, rock’n’roll za svoju popularnost duguje singl ploči i džuboksu, spravi koju je imao svaki lokal u Americi koji je držao do sebe.
Kratko je vreme za pauzu, pa žurim da nešto ubacim u kljun i završim neke privatne poslove. Al’ zastanem i oslušnem (čuje se iz neke “butige”). Skoro da sam zaboravio koliko je dobra ova pesma…
Al’, evo, trenutno mi druga pesma u glavi. Čudno je to…
Auh, koliko zanimljivih podataka za današnji dan! Hajde da napravimo malu džuboks-pauzu da bismo se setili ljudi, pesama i momenata u istoriji popularne muzike.
U ovom krugu, pet prisećanja.
Danas je rođendan soul sestre #1. Aretha Louise Franklin je rođena 25. marta 1942. godine. Njene zasluge za razvoj soula i rhythm’n’blues muzike su nesagledivo velike. Njeno mesto među najuticajnijim muzičarima Amerike je veoma visoko. Za veoma sažeti pregled njenog opusa potrebno je čuti barem dvadeset pesama. Potražite sami svoju omiljenu, a ovde kačim onu pesmu koja mi prva pada na pamet kad pomislim na Kraljicu soula:
Takozvani tribute bendovi niču kao pečurke, i ovde i tamo, ma šta te dve apstraktne odrednice značile. Nije sporno da Tom Waits zaslužuje poneki tribute band, ai ima ih dovoljno.
Ali ovakav verovatno ni Waits nije mogao da zamisli, a mogu da se kladim da mu se dopada. Muzičko-scenska trupa L’Orchestre d’Hommes, ekipa iz Kvebeka, interpretira Waitsove kompozicije na ne baš konvencionalan način. Pogledajte, istražite, uživajte.
Na današnji dan pre tačno 49 godina, objavljen je album “Please, Please Me”, prvi album liverpulske četvorke. Bio je to početak jedne od najvećih priča rock’n’rolla.
O grupi The Beatles sve je već rečeno mnogo puta. Možda bi neko mogao da iscedi još poneki opskurni podatak, ali bi postojalo veliko pitanje verodostojnosti. Tek, nakon što je u periodu 1995-1996. izašla serija od tri dupla CD-a The Beatles Anthology, znam oda je i u muzičkom smislu upaljeno i poslednje svetlo na poslednji ugao tog magičnog opusa.
A kako je počelo?
Da baš ne idemo čak u 1959. godinu kad su petorica balavaca otišli u Hamburg da po američkim klubovima sviraju muziku po uzoru na ono što su radili Buddy Holly i The Crickets, Chuck Berry i Carl Perkins. I baš da ne pominjemo prateću grupu Tonnyja Sheridana u proleće 1962. godine: važan čas je onaj kada je za grupu čuo i potom je u leto 1962. potražio vlasnik lokalne prodavnice ploča iz Liverpula. Brian Epstein je verovao u mladiće koji su energično svirali, a već imali i četiri svoje pesmice, za svaki slučaj, ako se neka od kompanija zainteresuje za njih.
“Gitarističke grupe su prevaziđene, gospodine Epštajn”, reče predstavnik kompanije Decca, najveći luzer u istoriji diskografske industrije, kada je pokazao vrata novom menadžeru grupe. George Martin, nezavisni izvršni producent kompanije EMI nije bio toliko glup: priveo je Bitlse oznaci EMI Parlophone. Prvi singl “Love Me Do“, objavljen početkom oktobra 1962, dospeo je među top 20 (tačnije, na 17. mesto UK liste) i tim plasmanom prevazišao očekivanja. Hitno je urađen još jedan singl: “Please, Please Me” je izašao krajem novembra 1962 i desilo se ono što je tačno predvideo samo George Martin: potpuni uspeh. Pesma je dospela na drugo mesto britanske top-liste posle samo dve nedelje, a Melody Maker je stavio singl kao prvi na svojoj top-listi početkom februara. Tog trenutka, sva vrata grupi The Beatles su bila otvorena zauvek. Stand-by za veliki projekat je skinut: došlo je vreme za kompletiranje materijala za prvi album. Studijske sesije za preostalih deset numera su održane tokom dva dana u februaru 1963.
Citat dana dolazi od onog ko je toliko slušao Toma Waitsa da mu ni četrdeset bootlega ne bi teško palo neće teško pasti; od onog koji je doživeo da životni san pretvori u javu, sve u žutom okviru; od vrednog đaka koji svoje štreberske ocene objavljuje sa velikim stilom i osmehom koji osvetljava prostore; od pritajenog umetnika čiji talenat za multimedijalnost će kad-tad izaći na površinu; od momka u duši, inače prvog autora Suštine pasijansa koji je saznao u čemu je razlika između gole belkinje i gole crnkinje.
Grba ima taj napadački instikt°,
ne propušta nijedan volej, pa makar to bio autogol!
Igor Rill
Trebalo je primetiti i uhvatiti trenutak i uživati u njemu. Sve to je bilo moguće zahvaljujući perfektnom danu kakav je opevao Lou Reed i perfektnom društvu kakvo ne postoji u drugom kontekstu.
Na današnji dan pre 65 godina, rođen je bluzer iz predgrađa kojeg više nema, umetnik koji je muzikom osvetljavao ono što filmska kamera nije mogla, tragalac za najlepšom muzikom karipskog arhipelaga i velemajstor slajd gitare…
Ryland Peter Cooder, svetu poznatiji kao Ry Cooder, rođen je 15. marta 1947. godine. Aktivan je kao gitarist, pevač, kompozitor i producent, a njegov stil izraženo počiva na raznim motivima izvorne američke muzike u kojoj se smata kompetentnim istraživačem i autorom. Na muzičkoj sceni Amerike je aktivan od šezdesetih godina, mahom kao session muzičar. U solo vode se upustio 1970. godine, ali definitivno je bio zapažen tek drugim albumom Into the Purple Valley (1972).
Karakteristični stil sviranja Raya Coodera podrazumeva snažnu upotrebu tehnike bottleneck slide u kombinaciji sa izraženo usporenim tremolo efektom u pojačalu. Što se mene tiče, preferiram njegove radove sa akustičnom gitarom.
U danu koji ispraćamo, jedan od najznačajnijih songmakera Amerike je navršio 64 godine plodnog i sjajnog života. Da čujemo ponešto iz njegovog bogatog repertoara.
James Vernon Taylor je rođen 12. marta 1948. u Bostonu. No, detinjstvo i mladost je proveo u Severnoj Karolini, koju je opevao u prelepoj pesmi.
Ovaj snimak je skorašnjeg datuma. Očigledno, zrele godine su Majstoru dodale više bukea. Dokačićemo se i mladih godina, bez brige.
Ostaće zabeleženo da je prvi #1, zaista veliki hit u njegovom repertoaru, zapravo napisala Carole King, i to mu je poklonila pesmu da je on prvi snimi. I to kakva pesma: Carole King nikad u životu nije napisala lepšu pesmu; a napisala je mnogo fantastično lepih pesama. Ama, hajde da ih čujemo kako zajedno izvode tu pesmu.
Takozvani tribute bendovi niču kao pečurke, i ovde i tamo, ma šta te dve apstraktne odrednice značile. Nije sporno da Tom Waits zaslužuje poneki tribute band, a i ima ih dovoljno.
O grupi 