Tag: muzika

(Slomljeno) srce od zlata

Razne godišnjice rock’n’rolla ovih dana. Deder, da prelistamo neke od njih, zahvaljujući uvek budnom FB prijatelju koji objavljuje ovakve informacije na svom profilu. Taman za nedeljno veče.

Na jučerašnji dan 1956. godine, kompanija RCA Records je objavila oglas na pola strane časopisa Billboard u kome veli: Elvis Presley is the new singing rage. Što bi rekao jedan moj drug: pesnicom u čelo, pa ko ostane na nogama, moći će da priča unucima o tome…

– * –

Juče se navršilo 39 godina od objavljivanja albuma The Dark Side of the Moon, magnum opusa grupe Pink Floyd i jednog od kapitalnih dela ukupne muzike dvadesetog veka. Neprekidni boravak u US Top 200 je najduži u istoriji svih top lista: od 1973. do 1988. godine, ukupno 759 nedelja. Ako se ignorišu prekidi, onda je ukupni boravak u Top 200 premašio 1500 nedelja. Pade mi na pamet i ona teza o sinhronicitetu između tog albuma i filma The Wizard of Oz (proverite sami), ali da pogledamo kako je to kasnije interpretirano u živoj verziji najbolje vokalne ekstravagance sa albuma. Pogodite ko je plavuša koja prva peva. Hint: prirodno je crnka.

Nastavite sa čitanjem… “(Slomljeno) srce od zlata”

Happy Birthday, Mr Chris Thompson!

Danas je 65. rođendan jednog sjajnog pevača i velikog baje rock’n’rolla. Mnogi čak ne znaju ni njegovo ime, a trebalo bi.

Za Manfred Mann’s Earth Band ste svakako čuli. A ukoliko niste bili već dovoljno zreo slušalac u vreme kad je taj bend počinjao na tragu stare reputacije svog šefa, promašili ste da upamtite ime najvažnijeg pevača grupe, onog koji je radio u zlatnom periodu 1976-1986. No, budimo pošteni prema čoveku: to je samo najpoznatija, a nikako jedina referenca tog fantastičnog muzičara.

Pa, da se zagrejemo.

Christopher Hamlet Thompson rođen je 9. marta 1947. godine u Engleskoj, mada je odrastao na Novom Zelandu, gde i danas živi u pauzama između muzičkih projekata koje vodi, uglavnom, iz Engleske. I zato je često u pokretu.

Nastavite sa čitanjem… “Happy Birthday, Mr Chris Thompson!”

Happy Birthday, Mr Gilmour

Danas mu je 66. Izgleda, kreće se i ponaša kao pravi gospodin iz prostog razloga što je pravi gospodin. Pritom je sjajan roker i veliki poštovalac muzike.

David Jon Gilmour je rođen 6. marta 1946. godine u Kembridžu, gde se družio sa nekim zanimljivim likovima u srednjoj školi. Mlađahnog i umetnički nadarenog druga po imenu Roger Barrett (koga su svi znali po nadimku Syd) je naučio da svira gitaru. To je kasnije, kada je Sidu crkao I/O port, pomoglo zajedničkim poznanicima iz srednje škole da ga pozovu da prikrpi nastalu rupu u bendu koji je posle prvog albuma imao gomilu ugovorenih obaveza i međunarodnu karijeru u perspektivi.

Ime tog benda je bilo Pink Floyd.

A šta se dešavalo u tom velikom bendu i ko je za šta kriv, a ko za šta prav, predmet je mnogobrojnih demagoških rasprava u kojima ja neću učestvovati. Umesto toga, ja slušam muziku, a čujem više od onih kojima je stalo do kulta prolupalih ličnosti.

Nastavite sa čitanjem… “Happy Birthday, Mr Gilmour”

Re: Rory Gallagher

Moram da se vratim na ovu temu, bar na časak. Uostalom, ostao sam dužan dobru svirku dobrom čoveku.

Boga ti, danas sve neki jubileji i godišnjice.

Rory Gallagher, veličanstveni irski blues gitarista, rođen je 2. marta 1948. Danas bi mu bilo 64 godine. Nažalost, dogurao je do 47 i tu stao; nije preživeo presađivanje jetre juna 1995.

Svetu je ostavio čestit opus fantastičnih prangijaških svirki… Već smo slušali Roryja na Suštini pasijansa. Savetujem novu turu slušanja sa istim onim sastavom numera. A kad se zagrejete onim, vratite se ovamo. Ili poslušajte ovo, pa idite tamo, svejedno. Šta ja znam, kako hoćete. Ja bih krenuo odande.

Deder, pojačaj to, pa pusti glasno:

Nema laži, nema prevare. Mada, neobično mi da ga vidim za Telecasterom u rukama.

Ovog puta nećemo zaboraviti onu pesmu koja struže direktno u sinapse.

Nastavite sa čitanjem… “Re: Rory Gallagher”

Kolosalno, u svakom smislu

“My philosophy is to have a really good time and never to
let anything stop me from doing what I want to do.”
Michel Petrucciani

Nažalost, Mišel Petrućiani (Michel Petrucciani, 1962-1999) je otišao prerano, u amanet nam ostavio da razmišljamo, i naravno, muziku. Verovatno i tamo gde je sad ima visoku stolicu i naštimovan klavir. Au revoir Maestro.

Koncert koji vam preporučujem na ovaj redak datum snimljen je u februaru 1998. godine u Štutgartu. Poslušajte koliko bogato može da zvuči jedan trio. Uz Petrućianija su Entoni Džekson (Anthony Jackson) na basu i Stiv Gad (Steve Gadd) za bubnjevima. Džez standardi koje budete prepoznali, siguran sam, ostaviće upečatljiv utisak na vas.

Da citiram: „Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.“. Uživajte.


Pjesma No. 3

Tekst koji sledi govori o nečemu što volim. Zato ga pišem najintimnije što mogu. A vi shvatite ili ne, naklon dajte ili nogu. Kako god, no hard feelings, molim.

Dvadeset debelih godina dešava nam se demontiranje životnog modela koji smo živeli prethodnih pedeset. Voleli mi to sebi da priznamo ili ne, dobre strane tog modela su bile pre svega kulturološke. Operske dive Narodnog pozorišta u Beogradu imale su obavezu svratiti par puta mesečno u Radio Beograd, i tamo snimiti kakvu lepu narodnu pesmu. Televizija Beograd je imala dečiju redakciju koja je imala sopstvenu produkciju. Molim da notiramo: odličnu produkciju. Čak ni najniži, ameboidni, oblik televizijske zabave, takozvani kvizovi, nisu za svoj centar imali gledaoca, već znanje. Dok padam u nesvest pred likom i delom Lazara Stojanovića & Co., poslednjim trzajem svesti primećujem kako današnje prikazivanje tada zabranjenih filmova jasno govori o tome da su cenzori nekada jako dobro umeli da prepoznaju đubre.

I toliko o tome. Nego:

Nastavite sa čitanjem… “Pjesma No. 3”

Duvaj vetre

“…Ako se teturaš po pokretnoj traci,
onda šlajfuješ čitavog dana…”
– Tom Waits

Ovog dana koji nam je svake četvrte godine dat, ne bi trebalo da šlajfujemo. Bolje da napravimo promaju i neka bude oduvano što oduvano može biti.


Google u slavu Đoakina Rosinija

Danas je 220 godina od rođenja jednog od najpopularnijih kompozotora u istoriji opere. Google je u to ime okačio simpatičan doodle, a Suština pasijansa se već dve nedelje pripremala da započne današnju kanonadu nekom dobrom Rosinijevom arijom.

Google obeležava Rosinijev rođendan. Kliknite slobodno.

Gioachino Antonio Rossini (1792 – 1868) je plodni itlaijanski kompozitor koji je za sobom ostavio 39 opera i brdo kamerne i sakralne muzike. Ovaj veliki autor je danas posebno upamćen po fenomenalno uspešnim operama “Seviljski berberin” i “Viljem Tel“. Šta da vam kažem, Rosinija pušta čak i Radio Paradise, pogotovo legendarnu uvertiru. Hajde da je čujemo u celosti, jer to je remek-delo koje zaslužuje tako i nikako drugačije.

Nastavite sa čitanjem… “Google u slavu Đoakina Rosinija”