Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Contained in everything I do
There’s a love, I feel for you
Proclaimed in everything I write
You’re the light burning brightly
Onward through the night
Onward through the night
Onward through the night of my life
Još jedan od Velikih Majstora ode na Neko Bolje Mesto. Chris Squire je bio spiritus movens grupe Yes: u nekim ključnim, zapravo prelomnim trenucima, presuđivao je o tome da muzika ide i dalje.
Nastavite sa čitanjem… “In memoriam: Chris Squire (1948-2015)”
Danas je Uskrs. Po definiciji nedelja, dakle dvostruko opušten dan. Ne žurimo nigde. Zavalite se u fotelju, podesite zvuk na smireno i startujte video:
Šta je sad ovo, majko mila? Nemam pojma. Na Wikipediji grdno nešto piše, ali ništa ne pomaže. Nego, mislim se… Kakve veze ima šta je, sve dok je muzika dobra. Najbolja.
Ako ste proveli neko duže vreme na Suštini pasijansa, znate da u odeljenju za muziku gajimo privrženost muzičarima van kategorija. To su oni ljudi koji su pomerali granice bez obzira na muzički žanr kojem pripadaju (pri čemu je samo pitanje žanra zapravo nebitno). Naiđosmo juče na zanimljiv video-zapis u kojem jedan od takvih muzičara van kanona i šablona, legendarni Jeff Beck, priča o svojim gitarama kao o mezimcima.
Suština pasijansa upućuje tužan poslednji pozdrav Umetniku.
Šta sve može da se desi čestitom čoveku posle nezgode u laboratoriji…
Nastavljam mali eksperiment sa video sadržajima na portalu Vimeo. Ovog jutra gledamo animirani film na koji sam naišao sasvim slučajno nakon što sam u polje za pretragu uneo reč bicycle.
A šta sve ovo znači?
A, pa dešava se. Znate kako je: jedan misli da će drugi, drugi misli da će onaj prvi, treći misli da ona dvojica misle… Sve u svemu, samurajska vikend-papazjanija… 
U znak izvinjenja ovisnicima o muzici za popodne, evo jednog filma za vas: saznajte i zapamtite zašto je važno biti Morrissey. 
E, tako. Pogledajte ovo, pa idite na spavanje. Bolje to nego da noćas čovite ispred televizora u pokušaju da prvi saznatge ko je dobio Oskara za šta. Kao da je to bitno. Niko od njih nije Morrissey.
Evo smehotresne interpretacije jedne od čuvenih epizoda u istoriji rock’n’rolla: kako je mogao da izgleda jedan običan dan kada su David Bowie i Brian Eno (dobro, de: i Tony Visconti) stvorili jedan od najčudnijih muzičkih komada u opusu velikog pevača.
Nastavite sa čitanjem… “Kako su Bowie i Eno snimili pesmu "Warszawa"”
Počelo je nedužno: Valex je sinoć izfejzbučio jednu fotku koju ćete videti kroz dve nedelje, kad on u rubrici “fotka u podne” okači seriju radova sa svog prozora. Pa je za tom slikom krenula rasprava u kojoj smo se na kraju setili Ogija iz filma Smoke (1995), koji je svakog jutra u isto vreme, strogo u sekund, slikao jednu te istu scenu na ulici i tako započinjao svoj dan. A takve rasprave završe po principu “mala tera veliku”, kao kad neko uzme igru na betl u preferansu, pa baci prvo puba. I tako je Olja izvukla ovu sekvencu.