Tag: muzika

U žiriju su plakali

Svako malo, poneka poplava izbaci nekoga sa ivice sveta i sunce ga obasja. Posreći mu se da pokaže svoj talenat i da svet sazna za novo čudo. Sećate li se Susan Boyle? Paula Pottsa? Isto tako i ovog puta, samo na drugom meridijanu.

Novo lice i glas: mladi Korejac po imenu Sung Bong Čoi. Poslušajte taj glas i zapitajte se šta bi bilo da je boravio u školi umesto što se izdržavao prodajući koještarije po ulici i noćnim klubovima.

 

Plačite, i treba da plačete. Dečko ima ono nešto što nema ime, a što je potrebno za pevanje koje dira u dušu.

(Via)

Muzikantska tuga pregolema…

Taman se čovek zaleteo, taman je solo krenuo da se lepi svima za dušu, a onda…

 

Ne znam za vas, ali ja sam odskočio sa stolice kad sam ovo prvi put gledao. Siroma’ čovek.

Inače, baja sa bendžom na sceni je Béla Fleck. A ako ne znate ko je to, sram vas bilo.

Inače (2), zatekao se jedan solidarni kontrabasista iza scene; ponudio je svoj instrument mladom Jonu Estesu, koji ovo neće zaboraviti dok je živ.

A sad – popodnevna žurka!

Mom prijatelju i bratu Zoći danas je rođendan, baš da ne pominjem koji. Da mu poželim sve najbolje zdravicom za koju je sam kriv Hot smile


[EDIT: novembar 2011: skinuli su Silence – a ta numera nam je bila važna… Ovo gore je surogat – lepa pesma sa kič-slikom. Phui.]

I, naravno, neću zaboraviti ličnu poruku za svog prijatelja:

 

Živ mi bio, hombre!

Da malo začinimo: Antonio Forcione

Ne znam da li poznajete rad ovog gitariste. Čovek je imao snage da pomeri granice instrumenta u vremenu kad su drugi mislili da to nije moguće.

Zahvaljujući prijateljima koji neguju veoma dobru muziku u svojim fonotekama, pa još u HiFi varijaciji, Antonio Forcione odavno više nije tajna za mene. Suvoparno je i banalno reći, ali ne vredi, ne mogu da odolim: čovek je genije.

Numera Heartbeat je idealna za prvi susret.

 

Ima toga tamo još, pa poslušajte; mogući upit je i AFQ – Antonio Forcione Quartet, što je sjajna ekipa. Evo, da pomognem: ovo je mali presek jednog njihovog perfektnog koncerta, istog onog koji je počeo gore okačenim Heartbeat.

 

I šta da vam kažem: jedna prijatelj ima OVOL’KI plazma televizor, a doneo je ovaj koncert iz Rima pre par godina. Uživali smo u koncertu više od jednom…

Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.

Google u slavu Lesa Paula

Les Paul je ostavio svetu u nasleđe mnogo više od konstrukcije gitare sa njegovim imenom. Bio je slavni gitarista, kompozitor i studijski inovator. Više od svega, krasio ga je duh stvaraoca.

Danas je 96 godina od rođenja Lestera Williama Polsfussa – nadaleko poznatijeg pod imenom Les Paul. Tim povodom, Google je napravio flash doodle na kome možete da svirate.

Google celebrates birth of Les Paul

Upit koji dobijate kad kliknete na doodle (dabome, nakon što ste utvrdili šta možete da odsvirate na njemu Hot smile) vodi vas na informacije o velikom muzičaru i inovatoru koji je, inače, bio izuzetno vitalan i aktivan do svojih poslednjih dana.

Što se tiče solid body gitare koja nosi njegovo ime, a koja deli presto sa Fender Stratocasterom, rečeno je davno: “Les Paul je konstruisao gitaru koja je zvuk rock’n’rolla učinila mogućim.” Tome nema šta da se doda.

Neće ovo proći tek tako. Hajde da se prisetimo bar nekog detalja iz fantastične karijere tog majstora. Les Paul i Mary Ford su napravili neke klasike u popularnoj muzici neposredno posle Drugog svetskog rata.

Minijatura kakvih je bilo dosta na američkoj televiziji:

 

Jedna mala ekstravaganca:

 

I potpuno neobjašnjivo poetična svirka koju je upriličio na žurci povodom svog 93. rođendana, pre dve godine.

 

Ima toga još. Nađite sami.

(via Google)

Air-otica

Bob Fosse, koreograf. Bob Fosse, reditelj. A šta može da ispadne kad se steknu dva takva talenta u jednom čoveku, nego zlo.

Ovo je najbolja koreografija modernog baleta ikada snimljena na filmu. Zapravo, možda i postoji bolje. Ali ja ne želim da znam šta bi to bilo.

It’s showtime, folks!…

Petak je veče, hajde da malo zabiberimo…

Ja odoh ranije na spavanje, ustajem jako rano, a vama će blog sam da pusti ovo u 22:59. Znate već: pustite glasnije!

Jackson Browne je čovek koji je više uradio za druge nego za sebe (vidi dole). Čovek sa karijerom na kojoj treba da mu skinu kapu svi koji znaju bilo šta o muzici. Čovek koji nema nikakvih problema da posle četrdeset godina intenzivnog rada napravi nešto zanimljivo. Album Time the Conquerer (2008) je remek-delo, a politički angažovana pesma Where Were You je numera koju sam najviše slušao od svih za ovih nekoliko godina koliko last.fm prati moje kretanje… Slušajte ovo.

Nastavite sa čitanjem… “Petak je veče, hajde da malo zabiberimo…”

Da malčice produvamo uši

Tako mi nešto došlo… Volite li Mostly Autumn?

I odmah u nastavku treba slušati ovo:

E, tako.

Ako niste slušali glasno, niste čuli kako treba. Zapravo, potreban je malo solidniji audio izvor, i to da se čuje zajedno. Predlažem remasterizovanu kompilaciju Pass the Clock.

Mostly Autumn i Muse su mi vratili veru u muzičku scenu. Muse ćemo drugom prilikom, kad mi opet dođe žuta minuta.

Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.