Tag: muzika za popodne

Ove nedelje ćemo slušati muziku za velike dečake.

Bez daljeg, ovo što danas slušamo je jedna od najvećih pesama u istoriji rock’n’rolla. Ovog puta zamalo-pa-originalna verzija: audio-zapis koji slušamo je jedna od radnih varijanti pesme “Almost Cut My Hair” uhvaćenih na sesijama snimanja albuma Déjà vu. Ovaj zapis je objavljen na četvorostrukoj CD kompilaciji “CSN” iz 1991.

Pokazaće se svašta kad jednom budem pričao o albumu Déjà vu. Uh, moram da se vratim pisanju…

Ama, ne što je danas nedelja, nego što mi je trebao zicer za seriju koja je tekla tokom ove nedelje… Danas slušamo jednu od “tvrdih” numera grupe EKV, i to živi snimak, kao što to dolikuje pravim bendovima.

Da li je sve rečeno o onome što je nesrećni Milan Mladenović ostavio svetu?

Nastavite sa čitanjem… “Sedam dana”

Danas kovertiramo jednu numeru koju treba slušati noću, na otvorenom, glasno. “Kumova slama” beše stvorena u vreme najkreativnijeg perioda grupe Leb i sol. Ova izvedba je snimljena u Ohridu Skoplju 2006. godine prilikom okupljanja u povodu 30 godina od osnivanja grupe. Zrnce magije u komercijalnom projektu… Šta ćete.

Šteta što se niko nije potrudio da zaokruži priču o grupi Leb i sol kao celinu. Dečurlija bi imala šta da nauči prebirajući po sadržajnom opusu grupe tokom tih 16 godina aktivnog rada. Bilo je tamo veoma svetlih momenata. A “Kumova slama” je samo jedan od njih.

Darka Rundeka sam gledao uživo na sceni samo tri puta. I sva tri puta su bila za pamćenje. Danas slušamo jednu od najlepših pesama u njegovom fantastičnom autorskom opusu. A izvedba… Uh.

Svet bi bio siromašnije mesto da nije Darka Rundeka.

Nastavite sa čitanjem… “Šal od svile”

Danas slušamo najbolje od pop muzike što se pojavilo na eks-jugoslovenskoj sceni u poslednjih trideset godina. I to u živoj izvedbi svetske elite na sceni Doma sportova u Zagrebu jednog jesenjeg dana 2003. godine.

Slušaj pažljivo. Gledaj još pažljivije.

Jeste li primetili koja ekipa svira ovde?

Nastavite sa čitanjem… “Posoljeni zrak i razlivena tinta”

Danas pesma kojom smo se već bavili na Suštini pasijansa. A bavićemo se još, dok je svi ne naučite.

Moji prijatelji veoma dobro znaju koju pesmu sa ex-yu prostora najviše volim: to je “Helena lijepa i ja u kiši” Drage Mlinareca. A onda, trenutak magije: 2005. godine, Dražen Vrdoljak okuplja elitu hrvatske scene da izvede veče Mlinarčeve muzike povodom dodeljivanja “Porina”, nagrade za životno delo. I na tom koncertu, pojavljuje se Kraljica i izvodi najmagičniju moguću verziju ove pesme.

Evo me, dok pišem ove redove, slušam pesmu jubilarni petstoti put i ježim se u talasima, od temena do nožnih prstiju… Ili imaš ili nemaš. Josipa ima mnogo. Ovo je toliko dobro da sam joj oprostio to što ne zna tekst.

Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.

Danas slušamo jedan malo kasniji rad grupe “S vremena na vreme”: ako se ne varam, ovo je snimljeno na koncertu upriličenom kao ponovno okupljanje grupe posle mnogo godina. Stoga i dodatak: fenomenalna Marija Mihajlović kao vokal. Glasovi jako dobro uklopljeni, melodija vredna pažnje, aranžman kao iz najboljih dana… Slušajte.

Moji malo stariji prijatelji se sećaju vremena kad nisam ispuštao gitaru iz ruku. E, tada sam iz inata ostajao akustičar: taj oblik minimalizma mi je bio po volji zato što akustika najlakše i najbrže raskrinkava folirante… E, zbog toga mi ova pesma tako dobro leže: iz ove kože se ne može. Ako se ikad budem vratio aktivnom sviranju, biće to ovakva muzika.

Pesma koju danas slušamo predstavlja sam vrh literature domaće popularne muzike. Otkad se ovo pojavilo pre par godina, vode se beskrajne diskusije o tome ko je bolji pevač – ili barem ko je bio bolji od dvojice (među ukupno pet pevača) koji su ostavili traga u Korni grupi.

Dado Topić ili Zlatko Pejaković, pitanje je sad.

Nastavite sa čitanjem… “Etida”